Категорија: Култура и спорт

За разлику од неких других звезда, Пети Смит (74) није из велеграда отишла у америчку провинцију, у страху од короне. Остала је у Њујорку чију је уметничку сцену обликовала последњих пет деценија, откако је ту дошла из оближњег Њу Џерсија, без долара у џепу, како би постала позната песникиња. Била је надахнута стиховима Рембоа, Блејка,…

Објаснићемо све речи из овог необичног наслова, али најпре да одговоримо на питање, зашто би човек пожелео да буде дрво? Па, зато што нам је та реч дала реч здрав! У питању је прасловенска реч súdorvú, у чијој је основи dorvo, односно – дрво. А има ли дрвета здравијег од дрена? Нема, није он џабе…

У својој тринаест година дугој каријери глумац Владимир Гвојић (30) имао је истовремено и превише и премало улога. Превише је играо у кратким, углавном студентским, филмовима, а премало у остварењима која су имала свој живот у биоскопима и на телевизији. Остварио је, можда, и више од педесет улога у кратким филмовима. Понекад их је снимио…

Недавно је у Народном позоришту одржана премијера представе „Орландо“, по роману Вирџиније Вулф, у драматизацији Тање Шљивар. Ово је један од најинтересантнијих романа Вирџиније Вулф о друштву, идентитету и сазревању главног лика, који живи чак четири века у телу мушкарца, а потом и у телу жене. Инспирацију за лик Орланда, Вирџинија Вулф је нашла у…

Хвала што нам верујете!

Велика је и искрена радост за целу редакцију што смо у овим тмурним и смутним временима добили прегршт дивних писама у којима ви, драги наши читаоци, уз рођенданске жеље поводом 62. рођендана „Илустроване Политике“, исказујете своју подршку, приврженост, похвале, позитиван став и веру у опстанак и дуг живот нашег и вашег магазина.

Традиција, истинитост, аутентичност новинарског пера, оригиналност и документарност фотографија, љубав према нашој лепој Србији и свим њеним природним, културним и историјским вредностима – то је оно што већина вас истиче као наш квалитет, оно по чему смо јединствени и различити од других. Хвала вам на томе!

Поводом 62. рођендана нашег магазина, који је минулих деценија био покровитељ и организатор многих спортских и забавних манифестација на води, због чега је добио и „Сребрну значку“ од Светског удружења за мото-наутику, разговарамо са Крстом Пашковићем, наутичарем, који је све то памтио, бележио, уредно документовао и сачувао од заборава

Унутрашњост срца и крвних судова је посебно осетљива, осетљивија него други органи на ове драматичне промене и услове у којима живимо. Стрес, лоша исхрана, много лоших информација, физичка неактивност, пушење… узимају свој данак, па су редовни, неинвазивни прегледи ових органа неопходни

Пише Бранка Ковачевић

Фото Милош Лужанин

У каквом стању су нам крвни судови врата, мозга, срца и остатка тела? Размишљамо ли понекад о томе? Или само живимо живот, без јасног плана да дочекамо стоту. Кардиоваскуларне болести у Србији, нажалост, спадају у црну статистику, и по оболевању од ових болести и по лошим исходима, при врху смо у Европи. О свему томе разговарамо са једним од највећих стручњака у региону – академиком професором др Ђорђем Радаком, директором хирургије у болници „Еуромедик“.

Пише Горан Хаџи-Боричић

професор српског језика и књижевности

Наравно, почећемо од најуочљивијег примера: -Упали пећ! – и ти узмеш свежањ новинског папира, мало ситних грана или каквих летвица, све то гурнеш под ТА пећ… Одвели су те на време, те си и данас жив и здрав… Добро, здрав баш и ниси.

Заиста, како се догодило да један исти глагол користимо за врло различите радње: притискамо разну дугмад, котрљамо точкиће, окрећемо кључ, дижемо полуге, потежемо којекакве сајле… и за све то кажемо палити? Да покушамо са контрапитањем: да ли је свима јасно о чему се ради, када треба да се упали телевизор, бојлер, ауто…? Ако јесте, зашто бисмо ишта мењали? Правимо се мало Енглези, они имају пословицу: ако нешто ради, не поправљај! И, баш као Енглези, и ми сасвим у духу демократије и равноправности, користимо на исти начин и глагол (у)гасити.

Међутим, остаје чињеница да језик као да није забележио промену која се у међувремену одиграла, у овом случају да се другачије грејемо. Заправо, јесте, забележио је, сетите се на колико уређаја пише укљ – искљ. Знамо ми како треба, али нам је оно старо некако драже, шта ли.

Забавља, одушевљава, преиспитује и провоцира. Пипи Дуга Чарапа је данас једнако савремена и вољена као симбол слободе и отпора према ауторитетима као и када је, у јеку Другог светског рата, Астрид Линдгрен написала прву књигу о њој. Пипи и даље има важну улогу – као лик из дечије маште, неко ко крши норме, авантуриста и најбољи пријатељ

Приредила С. Лазаревић

Још у јуну је почела прослава 75. рођендана омиљене јунакиње из дечије књижевности, која је потом доспела и на филм, у ТВ серије, цртаће и на разне друге савремене медије. Кампања посвећена Пипи, коју води Шведски институт, ове године се одвијала на начин како то дозвољава пандемија короне, кроз сликарске конкурсе, изложбе, виртуелне сусрете… Дигитални литерарни догађај који је иницирао Француски културни центар у Новом Саду, у септембру, био је место где су се све европске културе представиле једном књигом или аутором. Шведска је изабрала Пипи за свог репрезента, а модератор приче о њој била је Јасминка Петровић, наша позната дечја списатељица. Почетком новембра, Јасминка је креирала видео-интервјуе са децом, наставницима, илустраторима, издавачима, где су говорили о томе како је Пипи утицала на њихов развој и одрастање, са фокусом на дечја и људска права, једнакост полова, пријатељства… Такође, у Новом Саду је ових дана званично најављен почетак изградње игралишта „Пипи Дуга Чарапа“. Београдска ИКЕА поводом Пипиног рођендана отвара изложбу на којој је приказана прича о настанку ове књиге. Планиране креативне радионице за децу, на жалост, неће бити одржане услед пандемије.

Јустинијана Нова очувана кроз векове

Данас је Дара, грчки је био Дарас, а заправо је источноримски утврђени град на веома важном стратешком месту, којег је од пропадања спасао византијски цар Јустинијан по којем је тада, у шестом веку после Христа, назван Јустинијана Нова

Много тога повезује Србију и Турску. Повезује нас чак и византијски цар Јустинијан. Да не би њега, који је себи дао у задатак да обнови многе градове и утврђења који су настали у сјајно време римске доминације, питање је да ли бисмо се данас дивили неким римским творевинама. Овај владар Источног римског царства, који је био опседнут идејом да обнови римску империју, нама је познат по археолошком локалитету „Царичин град” или Јустинијана Прима, граду који је сазидао на падинама Радан планине, недалеко од Лебана.

Старе арт деко фотеље, из 20-их и 30-их година прошлог века, или неки досадни браон орман „музејског“ мириса, могу и те како заблистати у вашем простору и адаптацијом добити нови сјај. А вас усрећити. Тијана Живановић, из студија „Имагинаријум“, је историчарка уметности, која већ пуну деценију редизајнира намештај и многе снове претвара у стварност

Пише Бранка Ковачевић

Право је време за инјекцију гламура у вашем ентеријеру. И то баш сада, када мање излазите на јавна места, мање се дружите и када гесло „доме, слатки доме“ заиста добија дубљи смисао.

Не само о језику

На овоме месту често се бавимо темом идентитета, претежно из угла језичке историје и праксе. Више пута смо утврдили да Срби јако лако и врло радо у свој свакодневни речник уводе стране речи. То и није тако страшно, када не би било праћено истовременим потискивањем, до истребљења, домаћих речи и израза. Просто се намеће питање, како су се наши преци споразумевали без ових бројних туђица и позајмљеница?