Љиљана је професорка српског језика и књижевности и аутор бројних романа: „Зид тајни“, „Анђео с једним крилом“, „Док свитац бди“, „Ђурђевим стопама“, „Опет сам те сањао“. Са њом смо разговарали о најновијем делу „Зид тајни“, порукама које носи и инспирацији коју проналази у историјским личностима које су помало заборављене, али занимљиве када се истраживању њихових живота приступи озбиљно и темељно.
Савремено, дигитално доба понекада не иде на руку писаној речи. Како сте почели са писањем и да ли је било неких двоумљења на самом почетку?
– Када сам почињала да пишем, нисам размишљала о будућности писане речи, нити о томе хоће ли то што стварам бити читано, а понајмање хоће ли тема, идеја, рукописа, бити још. Напросто сам кренула за импулсом да радим оно што волим – да ткам текстуални ћилим и да уживам у сваком кораку тог процеса. Радовало ме је прикупљање грађе, осмишљавање структуре приче, играње речима, насловима, особинама и судбинама измаштаних ликова. Већ на почетку свог стваралаштва схватила сам да писац поседује велику моћ!
Где налазите инспирацију за своје књиге, своју уметност?
– Непресушан извор моје инспирације су скрајнуте историјске личности и приповести о њима. Оне су изузетно инспиративне и подстицајне! За којом год нити из живота Ђурђа Бранковића, Јелене Карађорђевић, краљице Теодоре, Ирине Кантакузин Бранковић… да сам пошла, нисам могла да погрешим. Захваљујући њима исткани су бројни читани романи („Ђурђевим стопама“, „Зид тајни“, „Златна жила“, „Опет сам те сањао“…).
Шта је најважнија порука романа „Зид тајни“ који говори о две неустрашиве жене из два различита историјска раздобља?
– Мој историјски роман „Зид тајни“ поручује да је све пролазно. Баш зато јунакиње дубоко, освешћено, доживљавају сусрете, путовања, породична окупљања… свесне њихове драгоцености. Томе су их животни ломови научили.
Ваш тинејџ роман „Анђео с једним крилом“ потресна је прича о патњи једне девојчице, главне јункиње Ружице. Сматрате ли да је данас притисак на младе људе који тек треба да стасају велики?
– Рекла бих да сам била изузетно храбра када сам тему о губитку и исцељењу посветила младим читаоцима („Анђео с једним крилом“). Урадила сам то суптилно, нежно, имајући у виду коме роман намењујем. Деца су то осетила, препознала и пригрлила овај роман. Потребно је да помогнемо младима тако што ћемо стављати акценат на праве вредности, добром селекцијом циљева ослобађати их превеликих очекивања и притисака, и спремати их за реалан живот тако што ћемо контролисати потребу да их презаштићујемо, јер она лако може постати контрапродуктивна.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању