На основу 99,3 одсто обрађених бирачких гласова, према незваничним резултатима Државног изборног поверенства, ХДЗ је освојио 61 мандат (пет мање него на претходним парламентарним изборима), а коалиција око СДП-а Реке правде 42 мандата (један више него на прошлим изборима).
Крајње десни, Домовински покрет, којег, не само у Србији, оцењују као проусташки, освојио је 14 мандата, и он је највеће изненађење, Мост 11, Можемо 10, Истарски демократски сабор 2, Независна платформа сјевер 2 и Фокус један мандат.
Андреј Пленковић, председник ХДЗ и досадашњи премијер, поручио је после објављивања првих резултата да је битно да је та странка по трећи пут заредом уверљиво победила на изборима одржаним, како је рекао, захваљујући председнику Хрватске Зорану Милановићу, у „бизарном дану“. Избори су одржани у среду, 17. априла, који је био нерадни дан.
Пленковић је у седишту странке најавио да ХДЗ већ у изборној ноћи креће у формирање треће владе.
Честитајући другим политичким странкама, Пленковић је поручио да ће ХДЗ наставити своју политику која је „заштитила грађане од многих криза и сачувала хрватску привреду“.
Лидер Социјалдемократске партије (СДП) Пеђа Грбин поручио је у среду вече да незванични резултати парламентарних избора показују да је две трећине грађана дало подршку овој странци и да ће они зато показати да Хрватска може и да ће бити боља.
– Пред нама су дани, недеље и месеци разговора али ће они завршити променом која ће Хрватску учинити бољом, без корупције, која се брине за своје људе – навео је Грбин и додао да Ријеке правде почињу разговоре са онима који су „до јуче говорили да са ХДЗ-ом неће, да корумпирану Хрватску неће“.
– А на нама је да проверимо да ли су те речи биле истина – рекао је Грбин.
Милановић, који се, иако није био на изборној листи СДП-а, кандидовао за премијера и кампању свео на „туци из свих оружја по Пленковићу и ХДЗ-у“, није се огласио у изборној ноћи.
Ово су били избори за 11. сазив Сабора. Право гласа имало је 3,7 милиона бирача, што је за 127.000 или три одсто мање него на претходним парламентарним изборима 2020. године, а гласало је 62 одсто грађана. Они су подељени на укупно 12 изборних јединица – 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина.
У свакој од првих 10 изборних јединица бира се по 14 представника за парламент, док три представника бира дијаспора и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању