Овог 9. aприла навршава се тачно две и по деценије од почетка велике битке припадника Војске Југославије на једној, и терориста ОВК и НАТО алијансе на другој страни, на караули Кошаре на српско-албанској граници на Јуничким планинама. Међу српским браниоцима – херојима који су на овој линији бранили отаџбину битка је ушла у анале под називом „Пакао Кошара“.
Битка за Кошаре, на тадашњој југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, водила се око граничног прелаза Раша Кошарес између 9. априла и 14. јуна 1999. године. Циљ напада из Албаније од стране ОВК, регуларне војске Албаније и НАТО снага био је – копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Војска Југославије је спречила ту намеру.
На православни Велики петак 9. априла 1999. у три часа ујутру почела је масовна артиљеријска паљба са албанске стране на караулу Кошаре: топовима, хаубицама и артиљеријским бацачима, уз учешће НАТО војника, ОВК и француске Легије странаца. Напади су ишли у три правца: Раша Кошарес, Маја Глава и караула Кошаре.
Према караули Кошаре, на 1.060 метара надморске висине, кренуло је 1.500 припадника ОВК. На караули и око ње било је 200 припадника Војске Југославије, званичан је податак ВЈ. Припадници наше бојске нису могли да истрају у тако жестоком и масовном нападу ОВК, НАТО авијације и француске Легије странаца и око 19 сати увече, тог истог дана, терористи ОВК су заузели Кошаре.
Битка на Кошарама у новијој историји постала је синоним за одбрану отаџбине. Био је то покушај копнене инвазије на Југославију.
Пуковник Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде каже: „Циљ НАТО планера са почетком и усмеравањем сопствених снага на правцу Кошара је био да постигне ефекат изненађења, да расече снаге, војску Савезне Републике Југославије, да направи брзи продор у метохијску долину, да одсече главнину снага од других снага Приштинског корпуса, да што пре дође уклињавањем до Приштине и фактички Приштински корпус подели на два дела, делом снага да га опколи, да ваздушним десантом у рејону Дренице доведе свеже снаге и да фактички порази, уништи Приштински корпус до тоталне окупације.“
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању