Од Ђорђа ни трага ни гласа

Дечак је нестао пре десет година

Мештани, удружења ловаца, полиција, жандармерија, сви су се разлетели крајем јула 2010. године да у атарима села Мајиловац, Курјаче и још неких околних места, па и из Великог Градишта, нађу на било какав траг који би их одвео до несталог дечака Ђорђа. После неколико дана безуспешне потраге, одустали су.

Ђорђа нису нашли ни онда када је мајка Марина прознала убиство и инспекторе одвела до места где је, наводно, оставила мртвог сина. Јер, Ђорђе као да је у земљу пропао. Мистерија није решена чак ни онда када је у крају где је Ђорђе нестао нађена лобања, како су вештаци рекли “млађе особе”.

Спасили смо многе бракове

У посети приватном детективу

Братислав Петковић, који је 30 година радио у Служби државне безбедности, сада своје услуге пружа у приватној детективској агенцији, где ради као саветник. Нисмо одолели да га на почетку не питамо да ли у детективском послу има јурњаве на мотору или колима као у филмовима.

– То се већ односи на методику и тактику, али о томе не причамо, строго ће Петковић. – Важно је да се снађемо и да успешно завршимо посао, а како то радимо–то је тајна. Ипак, добар детектив мора да има полицијско искуство.

Стратегија коју смо одабрали за сусрет са детективом Петковићем је, наравно, да проникнемо у тајне детективског посла. Прво – нема кашњења.

У кога сад да се закунем

Времеплов „Илустроване“

У кампу у Биограду на мору, последњих дана јула, један дечак се несмотрено играо на огради изнад мора и изненада се оклизнуо. Пао је у море, али је при паду ударио о стене и повредио главу. На обали је било много света и сви су гледали, али дечаку нико није притрчао у помоћ. Онда се кроз гомилу прогурао тада 18-годишњи Дејан Фундук, скочио са ограде у море, извукао дечака на обалу и викнуо своме оцу:
– Тата, брзо га вози у болницу.
Дејаново друштво је негодовало:
– Дејане зашто твој отац да га води у болницу? Ту су негде дечакови родитељи, па нека они брину о свом сину.

Срби у расејању о корони

КОРОНА ЈОШ ГОДИНУ ДАНА?

Добили смо не само интересанте процене о моћи ковида-19, податке о мерама појединих држава, које су често оштрије него у Србији, већ и кратке исповести саговорника, са буквално свих страна света, о њиховом личном доживљају читаве ове ситуације која месецима тресе нашу планету

У свету данас има око 35 милиона оболелих од ковида-19, а умрло је више од милион заражених. То је податак који уноси страх, па се и велики број људи из српске дијаспоре са којима смо разговарали, боје ове пошасти.

Ковачи, деда и унук

КОВАЧИ КАКВИХ ВИШЕ НЕМА

Ковачки занат је један од оних који изумиру, али Живан Унић (68) из Стопање, код Трстеника, још увек томе одолева и наставља традицију свог деде и прадеде од којих је научио све тајне овог некада веома цењеног посла.

–Ја сам по струци металостругар, а радим као ковач цео свој живот, скоро пола века. Овај посао сам почео да радим са једанаест година, а свему ме научио деда, који се, такође, звао Живан. Нажалост, данас је све мање ковача, готово да их и нема више. Својевремено сам поткивао по десетак коња на дан, све четири ноге, а сада толико не буде ни за шест месеци, па некад ни за целу годину – прича Живан.

Златно дете мрачног доба

Има седамнаест година, болује од аутизма и нервних поремећаја и већ је уздрмала свет зеленим ратом који је повела, али тек пошто је добро протресла своју фамилију. „Јованку Орлеанку климатских промена“ злостављала су деца у школи, а дaнас је нападају Трамп и Путин. Шта је претходило таквој слави написала је, уз највећу помоћ маме, али и тате и сестре, у књизи „Наша кућа гори: призори планете и породице у кризи“

Тихим океаном плута џиновско острво од ђубрета. Познато као Велики пацифички тепих смећа, величине је три Француске и састоји се од пластике и другог отпада укљештеног између водених струја – као велики ожиљак на лицу океана. Пре неколико година Грета Тунберг је плакала док је у основној школи гледала документарни филм о томе.

Споменик три вере са четири симбола

Како су Чачанке одушевиле свет   Пише О. РАДУЛОВИЋ   Завртео се спот, и град Чачак, односно један споменик на градском гробљу, обишао је свет. И задивио многе. Јер, у граду на Западној Морави више од осам деценија постоји јединствено обележје посвећено војницима три вере страдалим у Великом рату. У оквиру кампање америчке амбасаде „Ви…

Грађанин из кутије за ципеле

Времеплов „Илустроване”   Ана Радаковић (објављено 4.08.1970)   Београд. Среда, девет сати увече. У патролним милицијским колима зачуо се глас из звучника: – У Улици др Суботића пред Интерном Б клиником пронађено новорођенче… Пријем. – Разумео. Идемо тамо! – одговорио је милиционер Живорад Тошић. – Опет једна! – уздахнуо је његов колега Тадија Лазић окрећући…

Вуди Ален ратује са истином

Аутобиографије познатих   Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ Вуди Ален је губитник, имбецил који не воли људе, другоразредни забављач, искомплексирани прцвољак, незрела и неприлагођена олупина, ишчашени глупан, незналица, шепртља. Више од пола века режира, а није успео да направи добар филм. Све ово, што нисмо знали о самом редитељу, открио је Вуди Ален лично, на приближно четири…

НУЏИН МУСТАФА: ЈЕДНА ИЗБЕГЛИЧКА ПРИЧА

Од агоније до славе Управо ових дана навршава се пет година од када је, после пет хиљада килоемтара пута пређеног у инвалидским колицима, стигла у Немачку. Када је напустила свој дом у Сирији имала је три циља: да се придружи брату и сестри у Немачкој, да упозна краљицу Елизабету Другу и да постане астронаут. Ево…

Манастир у центру Ђаковице: само три жене чувају светињу

Тамо где нема богоугодног мира, тамо где не станују мир и тишина, где Срби не-мају слободу ни безбедност кретања, а у осињаку недо-бронамерника, у слеђеној тишини мале српске оазе манастира Успења Пресете Богородице две монахиње и искушеница бране и чувају српство и православље – у центру Ђаковице на југу плодне Метохије.Игуманија Јоаникија, мати Теокиста и…

Времеплов „Илустроване“: голубице поткресаних крила

Ђенерал Јанковић, октобра На ивици обронка, крај пута што води према Скопљу, прекривен сивим слојем цементне прашине што увек лебди над Ђенерал-Јанковићем, самује убоги кућерак. То је потлеушица Хилми Суме последња у том крају. Друге куће су давно исеље-не и порушене, сада на том месту ничу нова индустријска постројења. Само још Хилмина зградица као да…