Изузетак је једино то што су ове године три сестре запослене у Клиничком центру Србије (КЦС) добиле награду, јер претходне две године ово признање није додељено, за 2020. и 2021. У сваком случају, пред нама су четири лауреаткиње, једна из Ужица и три из Београда – добитнице статуе „Душица Спасић“, које су им свечано уручене на прослави у Народној библиотеци Србије, када је обележено и педесет година од епидемије великих богиња. Управо је медицинска сестра Душица Спасић била прва жртва међу медицинским особљем, која је несебично бринући о зараженом пацијенту и сама оболела од вариоле вере и потом и умрла.
Награда на нивоу Републике Србије и ПРВИ ЛАУРЕАТ
ДРАГИЦА МИЛИЧАНОВИЋ – ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР УЖИЦЕ
Провела је свој радни век дуг 35 година поред болесника у Јединици интензивне неге, од чега највећи део у сменском раду. Поседује изузетне вештине у раду, комуникацији са пацијентима и члановима здравственог тима, колегама. Пребродила је најразличитије услове рада и показала изузетну креативност, флексибилност, могућност сналажења у свим ситуацијама, а све ради збрињавања пацијента. Драгица и даље стоји на висини задатка, са истим ентузијазмом и вредноћом приступа пацијенту и даје пример свима. Поставља велике задатке својим старим и новим колегама. Увек спремна за промене, прихватање нових задатака, нових метода и технологија у лечењу и неговању пацијената, али увек спремна и да пружи лепу реч и осмех. Са свим карактеристикама које је красе као професионалца, медицинску сестру, човека, и те како заслужује да буде добитник ове престижне награде, сматрају њене колеге, које су је и предложиле за награду.
ДРУГИ ЛАУРЕАТ, награда на нивоу КЦС
БОЖАНКА (ЖИВОЈИНОВИЋ) ДИВНИЋ
Рођена је у Лозовику, код Велике Плане, завршава Медицински образовни центар у Београду 1980, а две године касније се запошљава на Клиници за неурохирургију УКЦС где je и данас, а свој радни век је започела на Одељењу интензивне неге. Висока, лепа, пуна животне ведрине, увек беспрекорне униформе, Божанка плени и својом појавом, а максимална посвећеност пацијентима је чини посебном. Стиче искуство у раду са неурохируршким болесницима и темељно се упознаје са специфичним проблемима особа са политраумама. Прати иновације у области хируршких интервенција из области неурохирургије, и стално се лично едукује и усавршава. Увођењем континуиране медицинске едукације, Божанка је активна у програмима КМЕ, аутор је многих радова, а како би пратила стручну литературу похађала је и течај енглеског језика. Своје знање и искуство радо дели са младим колегиницама. Удата је, пожртвована мајка Емилије и Александре, и мада је иза ње скоро 40 година рада у неурохирургији – изузетно тешкој грани медицине – она је пуна ентузијазма и позитивне енергије, те су је колеге из тог разлога здушно и предложиле за ову вредну награду.
ТРЕЋИ ЛАУРЕТ, награда на нивоу КЦС
СНЕЖАНА ЂУРИЋ СТАНКОВИЋ
Рођена је 1970. године, а Средњу медицинску школу је завршила 1989. у Земуну, да би се већ следеће године запослила. Жељна знања и радознала, млада, лепа и перспективна своје прво радно искуство стиче на Клиници за дигестивну хирургију – Интензивна нега. Већ 1992. године постављена је за одговорну сестру. Непрестано је 32 године уз болесничку постељу током сменског рада и негујући најтеже пацијенте у критичном стању, са најтежим дијагнозама.
Високу здравствену школу Струковних студија уписала је 2014, а Специјалистичке струковне студије за сестре на Високој здравственој школи у Земуну, одсек Клиничка нега, завршила је 2019. Стечено знање несебично преноси млађим колегиницама. Препознала је важност високог образовања медицинских сестара и давала подршку свакоме у тим настојањима, схвативши да образован кадар, уз одговарајуће искуство, може много да допринесе унапређивању сестринске професије. И поред напорног рада, увек има времена да се посвети пацијентима и њиховој родбини, нарочито онима којима је најпотребнија. Својим присуством, знањем и искуством, она улива сигурност сестрама и пацијентима. Упорност и стручност довели су до тога да 2020. буде постављена за главну сестру Интензивне неге. Члан је „Сестринства“ и „Уинарса“ од оснивања. Аутор је многих радова из области сестринства.
ЧЕТВРТИ ЛАУРЕАТ, награда на нивоу КЦС
ОЛГИЦА ЖИВКОВИЋ
Завршила је Средњу медицинску школу у Прокупљу 1980, а на Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију запослена је од 1983. Радила је на Одељењу „Б“ стационара, од 1993. у Јединици интензивне неге и операционом блоку, а од 2015. на Одељењу репаративне хирургије.
Када би речима требало описати посао медицинске сестре и њену личност, Олгица би, без имало претеривања, представљала оличење професије и поред обавеза које има као мајка двоје деце. Увек посвећена болесницима, изузетно нежна и пажљива. Са сваким пацијентом блага и комуникативна, сигурна у послу, са потпуним и потврђеним знањем. „Олгица Живковић је узор младим сестрама које заиста могу много да науче од ње и овом наградом бисмо могли да јој се захвалимо за дугогодишњи рад, залагање и колегијалност“, рекле су њене колеге.