То нису услови за живот. То је мука и преживљавање. Од данас до сутра.
Такве суморне дане, испуњене стрепњом, у Добрици крај Алибунара проводе Милица (3), Николина (5), Маринела (10), Андријана (12), Андрија (14), Соња (16), Данијел (18) и Драган (27) са родитељима Мирјаном и Радославом.
„Стисла нас је мука са свих страна. Ову кућу смо купили пре 20 година за 3.000 марака. Имамо само две собице, а струју су нам због дуга исекли. Кров је већ био начет, а сада је олуја однела још један део, па нам је већи део куће фактички потпуно откривен” – започиње причу отац Радослав.
Бањаши немају купатило. Деца се од малена купају у кориту, а поменута олуја се побринула да више немају ни пољски тоалет. Пао је!
„Ја бих много волела да имам купатило!” – поручила је десетогодишња Маринела.
Домаћин ради кад год неко зовне, коси, сече дрва, мада каже да су дневнице лоше. Мајка Мирјана, такође. Ради сезонски, копа у башти, ту је кад год се нађе неки посао. И најстарији син помаже по селу око крава, па преживљавају некако. Имају још двоје деце, али су они засновали своје породице. Највише муке имали су са сином Димитријем:
„Морао је да оперише срце. Имао је неку рупицу и шум на срцу. Сада је добро, али не сме да се замара” – прича Мирјана.
Шеснаестогодишња Соња већ се остварила као мајка. Пре шест месеци добила је малог Ивана о, којем је, нажалост, принуђена сама да брине са својима.
„Како смо отхранили своју децу, тако ћемо и њега, додаје баба Мирјана. И заиста, по деци се не би рекло да им било шта фали. Фино су васпитани и, сем што су одговарали на постављена питања, реч кукњаве од њих се није чула. Оно што им фали јесу бољи услови за живот.
„Сви спавамо на ова два кревета и две фотеље које развучемо” – рекоше нам, иако остаде нејасно како успеју сви да стану.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи за породицу Бањаш. Оволики број деце и муке које су их задесиле изискују реакцију свих нас. Позивамо вас да нам помогнете својим донацијама да добију нову кућу!
Текст и фотографије srbizasrbe.org