Јован Митровић из Малог Орашја, у масовном убиству 4. маја прошле године у том селу, у трену је остао без рођеног брата и брата од стрица, као и без неколико другара са којима је одрастао. Ипак, смогао је снаге да мисли на оне који су у овој трагедији замало избегли сигурну смрт. Животи тих осморо младих људи из Малог Орашја и Дубоне, нису прекинути, али су у доброј мери уништени ранама које ни после осам месеци нису зацелиле. Опоравак ове деце је дуг и скуп. Системска подршка државе породицама рањених, која би подразумевала редовну помоћ за здравствене и друге тегобе, изостала је.
С друге стране, Јован Митровић је у децембру направио прави хумани подвиг. Пут дуг око 90 километара, од места злочина у Орашју до манастира Тумане, прешао је трчећи заједно са другом из села, а циљ акције био је да се прикупи новац за лечење рањених. Истовремено, овим чином испунио је неостварену жељу свог брата Пеце, који се за живота спремао на ходочашће у голубачком манастиру.
Скупио је Јован пет милиона динара, али ни по завршетку акције хумани људи нису престали да донирају новац. Тако је накнадно на Јованов рачун уплаћено још милион динара, што је укупно 6,4 милиона. Иако је прва замисао овог момка била да помогне рањеним другарима из свог села, када је схватио колико је новца сакупио, одлучио је да помоћ подели и са рањенима у Дубони. У два наврата, тај износ је подељен Андријани Митровић, Немањи Илићу, Милошу Јовановићу, Јовану Ранковићу, Анђели Стевановић, Ивану Ивковићу, Невени Вујић, Јовици Стевановићу и Николи Митровићу.
„Другари из села које лично познајем, били су ганути и само су питали како да ми се одуже. Није то само због новца, већ што су кроз ову акцију осетили да имају толику подршку, да има много људи који их нису заборавили и који саосећају са њиховом трагедијом“, прича Јован Митровић за „Политику”.
Посебно је био тежак сусрет са Јовицом који је још увек непокретан и неизвестан је његов опоравак. Притом, до трагедије, његова породица је живела од његових примања, а сада су у јако лошем материјалном положају и помоћ им је неопходна.
„Искрено се надам да ће државу ово на неки начин да освести и да ће бар размислити о некој системској подршци“, верује он.
Рањени и њихове породице добили су једнократно у Орашју по 250.000 динара и још око 70.000. Али уз велике трошкове лечења, тај новац се брзо потрошио. И како ће даље – кључно је питање за државу.
Родитељи који су изгубили своју децу у масакру у Малом Орашју и Дубони 31. јануара поставили су венце цвећа за свако убијено дете и њиховог чувара Драгана, испред улаза у ОШ „Владислав Рибникар“ и запалили свеће.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању