У спомен на 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је „Спомен-трпеза” на месту где је Цар Лазар одржао Ратни савет пред бој. Аутори овог споменика су Милић од Мачве, Јовица Влаховић, Благота Ђуричић и Мишо Лазић.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Уочи судње битке на Косову пољу која се збила 28. јуна 1389. године, у Бабином Мосту, српском селу крај Газиместана, организована је и вечера косовских јунака са царем Лазаром , браћом Југовића и свим знаним и незнаним јунацима. Један од јунака, Милош Обилић, тада је обећао да ће сутра да убије цара Мурата што је и учинио. Бабин Мост се налази пет километара северно од Приштине, на километар и по североисточно од реке Лаб, са десне стране пута Приштина — Косовска Митровица. Из Бабиног Моста 20.000 српских јунака је гледало освајачки турски табор на другој страни тог 28. јуна 1389. године – препричавају историју данас у Бабином Мосту.
Легенда каже да је Бабин Мост добио име по томе што је Милош Обилић, када је убио цара Мурата, у овом месту, бежећи од турских коњаника, издат од једне бабе, коју је најпознатији косовски јунак са моста преко реке Лаб, у овом месту, бацио у реку. Албанци данас имају свој назив за село Bavinoc.
–Поводом шест векова од Косовске битке у Бабином Мосту је 25. јуна 1989. године откривена спомен – трпеза, у присуству великог броја гостију и свих мештана. Тога дана села Бабин Мост, Милошево, Лазарево, Граце, Племетина, Прилужје и друга отворила су своја дворишта и примала све добронамерне путнике ма одакле да су били. Једна од гостију била је песникиња Десанка Максимовић – говори Радован Милић из овог села, аутор више књига о Бабином Мосту
Ово је данас најбројније српско село од свих шест која су добила имена по погинулим косовским јунацима.У њему је данас 160 срспких кућа и око 700 житеља са 84 ученика у основној школи “Милан Ракић“. У селу је и 35 албанских кућа.
Према народном предању Црква Богородичиног покрова, поред које је спомен – трпеза, подигнута је на основама старе цркве-маузолеја коју је, опет према предању, после Косовске битке изградила кнегиња Милица над костима изгинулих јунака. Царица је посмртне остатке косовских ратника сахранила у заједничку гробницу (која и данас постоји) и над костурницом подигла спомен цркву. За цркву у Бабином Mосту каже се да је једини храм са два олтара, један је Часна трпеза, престо Господњи, а други су мошти Косовских витезова, олтар целосног Српства.
Након борби и ослобођења Косова и Метохије 1912. године, у гробницу се сахрањује још јунака овог доба. Данас о свему овоме сведоче спомен плоче на делу цркве који је костурница.
Након новембарског пресвлачења моштију 2021. године Светог краља Милутина у цркви Свете недеље у Софији, цела одежда нашег великог светитеља је даривана цркви у Бабином Мосту.
Антрфиле
Шта се јело и пило уочи одласка у Косовски бој?
Шта су јели српски витезови уочи одласка у Косовски бој, открива наш познати куварТони Радић.
– За предјело се послуживао бео мрс, слан овчји сир, кајмак, скоруп и млад црн лук. Бунгур је било главно јело које се припрема од пшенице и различите врсте меса. Главна јела била су резервисана за разне врсте печења: овчетину, срнетину, зечетину као и месо од дивљег вепра. На крају гозбе, гости су били послуживани јабукама, крушкама, црним и белим грожђем – открива Тони тајну Кнежеве вечере.
Без сумње, тадашња кухиња, била је преузета из Византије јер су се у 13. веку, у време краља Милутина, увели византијски обичаји… Што се тиче зачина, у то време су се користиле ароматичне траве, попут мајчине душице и босиљка…
Дивљач је, такође, била заступљена на двору племства и припремала се више дана, тако што би остајала у пацу с ароматичним травама и винским сирћетом… Вина су била врло одомаћена на српским дворима у време Немањића. Поред жупских вина, на Лазаревом двору, пила су се и чувена далматинака вина јер су у то време постојале сталне и уходане трговачке везе с Дубровником.
Антрфиле
Догађај на платнима
Кнежева вечера, вековима касније, била је повод и за многа уметничка дела и позоришне представе које су приказиване још пре Другог светског рата. Након што је била одбачена на смеће, слика “Кнежева вечера”, аутора Милана Павловића Петка, из Вршца, који је овај мотив такозваног “Косовског циклуса” насликао 1912. године, данас се чува у похрани Антимузеја. На слици је приказан мотив Кнежеве вечере, према народном предању из 15. столећа, односно кнежеве здравице Милошу Обилићу.
Позната је и “Кнежева вечера“ Адама Стефановића из 1871. године, аутора са више насликаних дела са мотивима из Косовског боја.