Beogradski reni bunari

Mnogi Beograđani nisu ni svesni koliku privilegiju imaju što žive u metropoli u kojoj im je pijaća voda dostupna u svakom trenutku i na svakom mestu, po vrlo niskoj ceni. Ipak, s vremena na vreme mnogi se upitaju, kad odvrnu slavinu i natoče čašu – kakva je voda koju pijemo svakodnevno, kojom peremo voće i povrće, u kojoj kuvamo ručak?

Odgovor na ovo pitanje potražili smo od najkompetentnijih, stručnjaka iz Beogradskog vodovoda, sa kojima smo razgovor vodili, a gde bi drugde, na bunaru Reni 1 na Starom sajmištu, prvom reni bunaru koji je Beograd dobio još daleke 1953. godine, a koji je pretprošle godine saniran, i spolja i iznutra, odnosno, da budemo precizniji, i ispod i iznad zemlje. Zamenjeni su drenovi na dnu bunara 6 horizontalnih radijalno raspoređenih perforiranih cevi preko kojih se crpi voda ali je i kružni objekat bunara renoviran i okrečen. Sa nama su Miroslav Savić, rukovodilac proizvodnog pogona „Bežanija“, Nenad Komljenović, samostalni in- ženjer za proces regeneracije, Uroš Urošević, glavni inženjer u službi razvoja, Nenad Vrvić, šef odeljenja razvoja izvorišta, Dejan Šarčević, poslovođa odeljenja regeneracije, Branko Milivojević, šef radionice regeneracije drenova. Od njih saznajemo, najpre, da se Be- ograd snabdeva vodom dobijenom iz reke Save i iz podzemnih voda, sa leve i desne obale Save. Savska voda se prerađuje u postrojenjima Makiš 1 i 2 i u delu postrojenja Bele vode, dok se podzemna voda prerađuje u drugom delu postrojenja Bele vode, zatim na Bežanijskoj kosi i Banovom brdu. Manja količina vode zahvaćene iz Dunava, prerađuje se u postrojenju Vinča.

Nastavak možete pročitati u broju 3090.