Према проценама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у Србији око 770.000 особа живи са дијабетесом, од чега око 30.000 има тип 1.
За разлику од дијабетеса типа 2 од кога углавном обољевају старији, тип 1 се најчешће јавља код млађих особа, обично пре тридесете године, а највећи пик достиже у време пубертета, од 11 до 13 године. У основи обољења је аутоимуни процес где су Б ћелије панкреаса практично уништене због чега у крви практично нема инсулина, а глукагон је повишен, па јетра, мишићи и масно ткиво не само да не могу да апсорбују глукозу, већ је и ослобађају. То узрокује варијације нивоа глукозе у крви због чега је веома важно да се болест примети на време као и да се примени терапија која се савременим медицинским уређајима може прецизно одредити. Пад глукозе манифестује се као хипогликемија, карактерише је мишићна слабост, недостатак координације и конфузност, а даљи пад глукозе у крви (приближно 2,5 ммол/л) доводи до хипогликемијске коме.
Данас постоје апарати за мерење глукозе значајно олакшавају терапију и побољшавају квалитет живота оболелих. Они показују време у оптималном опсегу гликемије, односно колико је времена шећер био у циљаном опсегу и колико времена је концентрација глукозе била повишена (хипергликемија), а колико је била ниска (хипогликемија). Ти параметри помажу у откривању врсте хране, али и нивоа физичке активности, који оба, на свој начин, изазивају пораст или пад шећера у крви.
За разлику од ранијег, традиционалног боцкања прста више пута у току дана, што је велики проблем посебно за децу, сензори пружају конфоран начин мерења глукозе 24 часа, седам дана у недељи.
Уређаји са сензорима, њихове предности, и коме су све доступни у Србији о трошку Фонда здравственог осигурања, била је тема скупа на коме су говорили академик, проф. др Небојша Лалић, ендокринолог и директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦС и Урош Богдановић председник Дијабетолошког свеза Србије.
– Савремене терапије као и иновативни апарати и сензори, изузетно су важни у дијабетологији јер омогућавају квалитетније и ефикасније лечење. Време у оптималном опсегу гликемије помаже особама са дијабетесом да прате свакодневни напредак и показује потпуну слику глукозе у крви. На тај начин лакше могу да открију која врста хране и који ниво активности изазивају пораст и пад шећера у крви у њиховом организму, а све то доприноси лакшем дијагностиковању, управљању дијабетесом и смањује могуће компликација које дијабетес може да развије, рекао је проф Лалић.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању