Америчко библиотечко удружење известило је да је прошле године у САД било више од 1.200 захтева за цензуру библиотекарских књига, што је највећи број у последње две деценије.
У округу града Келера у у Северном Тексасу, и у једном малом граду на Флориди, старешине школских округа наредиле су директорима и библиотекарима да из библиотека и учионица уклоне неке књиге укључујући графичку адаптацију романа „Дневник Ане Франк“.
Раније, у септембру прошле године, владала је бура око „Библије” у округу Ескамбија али је књига ипак враћена у школске библиотеке са образложењем да је неопходна у образовању, док је директорка једне школе и даље инсистирала да се скине са полице јер је сексистичка, насилна са примесама геноцида, ропства и силовања!?
Графичка адаптација романа „Дневник Ане Франк“ спорна је због цртежа који приказују Ану Франк како хода парком очарана скулптурама нагих жена. Уклоњен је само овај стрип, док су друге књиге о Ани Франк остале у школским библиотекама.
Школски округ Келер има више од 35.000 ученика у делу Форт Ворта и другим градовима Северног Тексаса. Читава ова прича почиње тако што је администратор послао писмо подељено и са „Њујорк тајмсом”, директорима и библиотекарима, у којем је изричито наређено да се уклоне одређене књиге, што је и учињено.
На листи је било и „Најплавље око“ Тони Морисон, нобеловке афроамеричког порекла. Роман прати живот Пеколе, црне девојчице из проблематичне породице, а причу о њој читалац сазнаје из перспективе људи који је окружују и имају утицај на њен живот. Забрањена је јер описује сурову стварност, а посебно је проблематичан због еротских мотива.
– Култура отказивања, са којом се сусрећемо често у последње време, јавља се из потребе за „социјалном правдом”, али може довести до пребрзих, неоправданих осуда. Њу прихватају углавном појединци који подлежу психологији масе, који се, самим тим што губе своју индивидуалност и анонимност у маси, осећају мање одговорним за своје поступке и делују често импулсивно, чак агресивно. Па тако, они не осећају ни моралну обавезу према онима које отписују. Такође, психологија масе указује да се у групном контексту лакше шире предрасуде и негативна мишљења према одређеним појединцима, групама, појавама, па и уметничким делима – каже, психолог Нада Марјановић.
Џонатан Фридман, директор програма за слободно изражавање и образовање у организацији PEN America, рекао је у саопштењу да је одлука школског одбора округа Келер „ужасна увреда за права ученика“, а ђаци широм земље суочавају се са наставницима који се боре са новим ограничењима, насталим услед забрањивања.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању