Већина људи, свуда у свету, има осећај за то шта је исправно, а шта погрешно. Зна да су добри међуљудски односи исправни, да доброта подразумева да осим што нећете другима правити проблеме и наносити им било какаву бол, бити спремни и да помогнете свакоме ко је у невољи, а да су такозвани токсични односи, мржња и окрутност погрешни. Међутим, код антисоцијалног поремећаја личности (АСПД), који се јавља као социопатија или психопатија (који се често користе, а заправо нису званични дијагностички термини по класификацији поремећаја), особа не показује разумевање за исправно и погрешно, игнорише осећања и права других људи. Те особе имају тенденцију да са другима поступају дрско, манипулативно и равнодушно, а немају осећај кривице нити кајања за своје понашање. Они верују да је њихово понашање можда исправно и да не треба да поштују правила, а етичке разлоге сматрају слабостима.
КАРАКТЕРИСТИКЕ – Када неко има АСПД, чак и ако нема психопатију, већа је вероватноћа да ће бити импулсивно агресиван и да ће можда бити склонији агресији и насилном понашању. Неке од карактеристика клинички дијагностификованог поремећаја личности су патолошко лагање и манипулација јер, у жељи за што више моћи, психопате ће рећи било шта да би постигли циљеве, а чврсте доказе игноришу и одбацују. То су особе без емоција због чега могу бити склоне неким насилним злочинима, не показују знаке кајања, осим ако то није стратешки повољно за њих. Интересантно је да ће измислити причу о себи као жртви и да је цео свет против њих да би бранили своје понашање. Психопатска патологија је често испреплетана са другим особинама, укључујући и насиље, нарцизам, непоштовање и мизогинију. Лажни морал користе као средсто за манипулацију окривљaвањем жртава, а склони су претеривању и комплексу лажне супериорности.
ВИШЕ УЗРОКА – Није сасвим јасно због чега неке особе имају поремећај личности или психопатију, али је вероватно да постоји више разлога. Већа вероватноћа да ће неко имати тај поремећај се јавља услед наследног фактора, уколико је родитељ или неко у породици имао поремећај личности. Студије показују да особе са АСПД-ом могу имати разлике у можданим круговима који контролишу понашање и да људи са антисоцијалним поремећајем личности имају мање ћелија у њиховом префронталном кортексу који је одговоран, између осталог и за способност да се разумеју осећања других људи (емпатију), етику, учење из животног искуства, кривицу и срамоту. Узрок може бити и васпитање: занемаривање, злостављање или нестабилан породични живот током детињства који повећавају ризик од настанка поремећаја. Јавља се у мушкој и женској популацији, али је више заступљен код мушкараца, у 75 одсто случајева.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању