Војислав Коштуница својевремено је рекао да једино што жели за своју родну Југославију јесте да буде уређена, нормална и досадна земља. Упркос свему што се десило октобра 2000. године и упркос демократским променама, та перспектива је како види новинар Ендрју Парвис, далеко. Био је у праву.
Заоставштина Слободана Милошевића, деценија сулудог ратног хушкања и пола века комунистичке ауторитарности тешко су избрисиви. Али процес је већ почео, иако је донедавно већина света мислила да је то могуће, да се демократксе промене у Југославији неће десити јер су све остале земље Источног блока после пада Берлинског зида већ десет година у економској транзицији из социјализма у капитализам. Заслуге за преокрет, највеће политичко изненађење у Европи у 2000. години, у великој мери припада самом Коштуници. Био је прави човек у право време.
Октобарска револуција у Србији била је укорењена у многим стварима, од неугледне корупције Милошевићевог режима до нестрпљења руралних Срба који су живели све сиромашније. Али док су сличне прилике биле и раније, пуних десет година, опозициони лидери су протраћили своје шансе. Уместо визије, Срби су у то време видели само огорчење, иако су већ почетком деведесетих организоване опозиционе демонстрације (почев од 9. марта 1991) и касније се наставиле, али светла на крају тунела нико није видео.
Насупрот томе, Коштуничина неокаљана прошлост била је мелем, али његов национализам критичан у очима појединих коалиционих партнера и Запада. Чак му је и физичка неспретност (константно вуче рукаве као балкански Мистер Бин) ишла у прилог, подвлачећи његову политичку наивност. „Срби жуде за пристојношћу и нормалношћу“, каже Братислав Грубачић, уредник једног тадашњег дневног листа у Београду.
Откако је преузео дужност председника, Коштуница је кренуо агресивно да поправља везе са комшијским државама и дојучерашњим непријатељима. Дипломатски односи су обновљени са Босном и Херцеговином и Словенијом, а Европска унија је позвала Југославију да започне приступне преговоре. Са Коштуницом на челу, очекивало се да ће демократска опозиција лако победити на парламентарним изборима 23. децембра 2000. Ипак, расформирање безбедносних служби тек треба да почне, а односи са Црном Гори и Косовом озбиљно су „натегнути” како се изразио Ендрју Парвис.
Коштуница је у интервјуу за „Тајм” рекао да су највећи проблем са којим се сада суочава претерана очекивања. „Многи људи очекују просперитет преко ноћи. То је разумљиво, али политички тешко.”
Заложио се за опрез, посебно у вези са демонтажом институција пре него што се смисле замене кадрова и коначна решења. Приоритет је, како је рекао, почетак моралне и духовне обнове друштва након 56 година ауторитарности. „Верујем да је то могуће. Моја земља је старија од ових ауторитарних влада, а мој народ је још старији од тога.”
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању