Награде, сусрети, догађаји
ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ НА МАЛТИ

После пет напорних радних дана пуних састанака, обилазака, разговора и филмских пројекција уследило је величанствено опуштање на свечаној церемонији затварања првог Медитеранског филмског фестивала на Малти. Ова острвска држава је покретач смотре коју заједно организује девет медитеранских земаља Европске уније у циљу повезивања њихових кинематографија, на уметничком и пословном плану.

На великом централном тргу тврђаве Маноел, одакле се пружа очаравајући поглед преко залива на Валету, главни град Малте, сачекали су нас и црвени и плави тепих, осамдесет столова са по десет столица и све је било спремно за долазак званица, вечеру и доделу награда. Есцајг, одштампани јеловник, чаше, флаше и број сваког стола чекале су госте, а они су на екранима окаченим по зидовима тврђаве могли да прецизно пронађу своје место на вечери.

Неке од осам стотина званица стизале су бродићима из целе Валете и пели се узбрдо од дока до капија тврђаве, а други су долазили колима. Дочекивани су чашама шампањца који се точио у неограниченим количинама. Кувари су очигледно мислили на изглед тањира са јелима колико и на њихов укус. Од сосова и морских плодова за почетак, преко бифтека до колекције сирева и колачића који су заливани винима по избору.

Публику су песмама забављали британска поп-звезда Ребека Фергусон и малтешки оперски певач Џозеф Каеља, док је домаћин церемоније био чувени британски писац за децу Дејвид Валијамс, познат и као ТВ-водитељ, комичар (чија специјалност су неслане шале) и један од судија у емисији „Британија има теленте“. На почетку је приказан кратки филм у коме Валијамс пародира Џемса Бонда возећи кола по улицама Валете и упадајући у разне авантуре на Малти коју је тиме представио као земљу идеалну за снимање филмова. Гледали смо и акробатске тачке и плесне нумере пре него што се приступило додели награда. Све време надлетали су нас дронови, а џиновски кран је носио камеру изнад целог простора, зависно од тога са које бине су проглашаване неке награде.

Међу познатијим званицама били су британски глумци Џеред Харис (серија „Круна“) и Наташа Мекилон („Ронин“, „Труманов шоу“), холивудска звезда Ерик Бана („Троја“, „Хулк“), још редитеља као што су Џејмс Нан (Британија), Дубравка Турић из Хрватске (чији последњи филм „Трагови“ смо видели на овогодишњем Фесту), композитор Данијел Пембелтон, глумци Хоаким де Алмеида (Португалија), Катарина Час (Словенија), Јоланта Кабау (Холандија), Најел Перез Бискајарт (Француска), Анабел Волис (Велика Британија)… И уз њих велики број моћника из света филма чија имена читаоцима баш не значе много.

У такмичарском програму било је девет филмова, из сваке од земаља Медитеранског Клуба (основаног пре седам година) по један. Пошто фестивал званично нема селектора, претпоставили смо да је свака земља по својој жељи послала одређени филм да је представља на фестивалу – нешто као по принципу Песме Евровизије. То су били „Алкарас“ (Шпанија), „Сигурно мјесто“ (Хрватска), „Пас“ (Кипар), „Сент Омер“ (Француска), „Магнетна поља“ (Грчка), „Кармен“ (Малта), „Алма Вива“ (Португалија), „Оркестар“ (Словенија) и „Носталгија“ (Италија).

Сви они су се такмичили за награде „Златне пчеле“, али иако имена чланова жирија знамо (аутори и критичари из поменутих земаља), нисмо их видели како они објављују награде нити дају образложења за своје одлуке. Судећи по номинацијама, а посебно по наградама, неке земље су баш лоше прошле (Словенија, Кипар, Грчка и Малта, рецимо – остали су без иједне награде), а тријумфовала је Шпанија – „Алкарас“ редитељке Карле Симон проглашен је најбољим. И то је само последња у низу награда које је овај филм освајао на светским фестивалима. И иначе, сви ови филмови су мало старије продукције, већ су прошли свој живот на светским фестивалима и у биоскопима, тако да изненађења готово није било. Најбољи режисер је Јурај Леротић из Хрватске („Сигурно мјесто“), а највећим бројем награда окитили су се Италија (4) и Португалија (3). Необично је то што нико од лауреата није био ту да прими награду већ су то чинили неки други људи из њихових земаља или из екипе филма.

Смо се сви надали да ћемо моћи да видимо део места на коме се снима наставак легендарног филма „Гладијатор“ али нисмо успели, иако смо једног дана готово дошли до самог улаза на локацију. Ридли Скот и екипа воле да ствари држе у тајности.

На крају шестодневне авантуре по Малти, директор Филмске комисије ове земље Јохан Грек похвалио се прошлогодишњом успешном сезоном на Малти где су током 2022. снимљена чак 24 страна филма, од чега је држава зарадила 85 милиона евра. Сигуран је да ће ова година бити још боља.

– Наш први фестивал није јединствен само зато што је море око нас, већ и зато што представља снагу заједништва медитеранских земаља – рекао је Грек. – Зато је наш слоган „заједно смо јачи“. Следећег јуна видимо се на истом овом месту. Би вил би бек (игра речи на енглеском у значењу пчела ће се вратити, прим аут.).

Пише Срђан Јокановић