Изложба је током прве две недеље септембра наишла на огромно интересовање француске јавности као и наших људи који живе у Паризу. Првенствено је осмишљена тако да промовише богато културно наслеђе Србије. Испричана је симболично кроз форму ‘дневника’ једног старог учитеља Радета Познановића (1924-2014), који је прво као сеоски учитељ, а затим као етнолог дао велики допринос проучавању и интерпретирању нашег локалног културног наслеђа и који је скоро цео један век пратио развој овог малог села у Западној Србији… На припреми изложбе су радили Јелена Тошкић, антрополог, Никола Крстовић, Гордана Грубјешић, организаторка Etnology festa и Светлана Ћалдовић директорка Музеја на отвореном „Старо село“ из Сирогојна са којом смо разговарали о овој веома важној културној поставци која нас је представила у иностранству.
– Иницијатива је кренула од Министарства културе Републике Србије, тачније од подпредседнице Владе и Министарке културе Маје Гојковић. Маја је једини министар културе која је посетила све установе културе у Србији, било да су републичког или локалног значаја. И управо она је препознала тај наш ресурс и посебност културног наслеђа Сирогојна после једне посете у јулу месецу прошле године, па смо се уз велику помоћ Министарства представили овом изложбом у српском Културном центру у Паризу. Настојали смо да велики број података које прате читав један људски век и период од сто година прикажемо кроз кратке наративе у форми дневника и на тај начин приближимо локалну историју и културу. Различити сегменти културе, лични и друштвени догађаји у планинском селу западне Србије током 20. века илустровани су на колажним панелима, а посебно су истакнуте документарне фотографије села, Музеја плетиља и моде Сирогојно џемпера.
Живећи обичан свакодневни живот, људи стварају историју, културу и обликују свој идентитет, а село Сирогојно је познато широм света по неговању традиције и аутентичности.
– Из те мале, приватне историје могу се посматрати велики историјски догађаји, различити идеолошки оквири, привређивање, градитељство, становање одевање, веровање, ритуали и обичаји, традиција и културно наслеђе у целости. Управо из тог разлога дневник се наметнуо као форма којом је могуће испричати све сегменте у животу појединца, a истовремено приказати и културни контекст у коме се догађаји одвијају. У Србији, као и у читавој Европи, 20. век представља згуснуто историјско време, које са дубоко укорењеним традицијским оквиром из претходног столећа најбоље приказује промене у људском животу. Кроз изводе из дневника, фотографије, одабране предмете и џемпере, посетиоце изложбе смо упознали са: детаљима и лепотом народног градитељсва, породицом и традиционалном исхраном, односом према рођењу и смрти, са обичајима на свадби, слави, религиским и народним празницима и веровању у моћ биљака, привређивањем, музиком, доколицом и занатима. Кроз последњи сегмент смо подсетили како је мало Сирогојно плетењем кренуло у свет, и како и зашто је свет дошао у Сирогојно.
Пише: Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању