Чланице Европске уније уплаћују у заједнички буџет Уније, али из њега према потреби и добијају новац, а Немачка је 2022. у тај буџет укупно уплатила 19,7 милијарди евра више него што је добила, док је Пољска била убедљиво највећи корисник средстава из заједничке касе. Током претходне године сваки је Немац у просеку у буџет ЕУ уплатио 237 евра више него што је примио, следе Ирска са 197 евра по становнику па Шведска са 196 евра.
Француска је други највећи финансијер буџета ЕУ, са негативном разликом од око десет милијарди евра, показује извештај Немачког института за економска истраживања, базиран на подацима Европске комисије.
Највећи корисник средстава ЕУ, по разним основама, била је и прошле године Пољска, која је у буџет Уније уплатила 11,9 милијарди евра мање него што је из њега добила. Међу највећим корисницима су и Румунија са 5,6 милијарди и Мађарска са 4,4 милијарде у плусу.
Највише новца по становнику добили су Естонци – готово 678 евра, а следе Литванци са 612 евра. Занимљиво да је богати, али по броју становника мали Луксембург (око 657.000), због интензивних улагања у науку, прошле године у просеку из буџета ЕУ повукао 669 евра по становнику.
У периоду од 2014. до 2020. године Немачка је уплаћивала нето 13,5 милијарди, али је са Брегзитом, изласком економски снажне Велике Британије, највећа европска привреда морала да повећа свој допринос. Могући улазак нових чланица у ЕУ поново би разбуктао и расправу о буџету, јер је реч о кандидатима који би сви били корисници, а не и платише, наводи се у анализи Института. Тако Украјина, на пример, бележи само 53 одсто стандарда данас најсиромашније чланице ЕУ, Бугарске, а са својих више од 40 милиона становника могла би да рачуна на помоћ из буџета ЕУ која би премашила све досадашње размере.
Почетком октобра су, прво „Фајнаншел Тајмс, а онда и „Политико“, имали увид у документ за интерну употребу Савета Европске уније у којем се процењује да би улазак Украјине у ЕУ Унију коштао 186 милијарди евра у седмогодошњем периоду (на колико се унапред планира буџет ЕУ), док би пуноправно чланство шест балканских земаља као и Молдавије и Грузије за седам година „усисало“ 74 милијарде евра. Будуће проширење би значило да ће све садашње земље ЕУ „морати да плаћају више, а да примају мање“. Многе земље које сада добијају више новца од ЕУ него што су уложиле, улагале би више, а добијале мање од уложеног.
Прошле године редовни буџет ЕУ озносио је 167,8 милијарди евра, или нешто више од један одсто укупног бруто националног дохотка (БДП) Уније. Буџет финансирају државе чланице сразмерно величини њихових економија, при чему свака доприноси са око један одсто вредности свог БДП. Уз неколико изузетака, БДП по глави становника нето давалаца је изнад просека ЕУ, док је БДП по глави становника оних држава које су у тим трансакцијама позитивне испод просека. Просечан БДП по глави становника ЕУ за прошлу годину износио је око 37.000 евра.
Припрема Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању