Прошло је два сата поподне и још ништа не може да разбуди певача, ни звуци лопате која чисти снег са оближњег пута, ни стилисти који у његовом дому припремају одећу за фотографисање, ни флешеви камера који испробавају светло за предстојеће снимање поводом интервјуа који Пост Малоун треба да ради за један музички магазин. То не може да учини ни мирис врућих пилећих ролница које су донете да звезда презалогаји кад се пробуди.
Звезда има 26 година и често на спавање оде и у десет пре подне након што је претходне ноћи и јутра провео у фотељи занет видео-играма. Када није на турнеји, то је његова свакодневица. Пре три године се из Лос Анђелеса у Калифорнији преселио на имање код Солт Лејк Ситија, у оближњој америчкој држави Јута. Тај посед од два и по хектара је његово планинско уточиште у коме може да нађе унутрашњи мир. На радост оца Ричарда Поста и маћехе Џоди који живе у близини са својим дететом.
Пост Малоун, када је коначно устао из кревета, додаје да нису сви из његове околине били одушевљени бекством из великог града. „Желели су да останем у Лос Анђелесу јер је то место где се воде послови, али мени је било доста свега“, каже певач док сипа себи прво од десетак пива које ће попити у наредних осам сати. „Тамо увек нешто радиш, увек неко нешто хоће од тебе, а ја нисам желео да полудим“.
Овај младић необичног изгледа, са 78 тетоважа на телу, који се брзометно успео на врх светске поп музике, одувек је правио велике кораке у животу и онда посматрао да ли је доносио праве одлуке и колико су се оне исплатиле. Чим је са 18 година завршио средњу школу преселио се из Грејпвајна у Тексасу за Лос Анђелес. Отац, некадапњи ди-џеј па добављач хране за потребе спортског клуба „Далас Каубојс“, увек је подржавао сина у свим његовим одлукама. Данас је тата и незванични менаџер певача, рођеног као Остин Пост, који је за потребе каријере узео уметничко име Пост Малоун .
Већ са 20 година Пост је имао хит у рукаву: „Бели Ајверсон“ је написао за два дана, снимио за један, а идеју је добио када је од своје косе направио плетенице и заличио себи на легендарног америчког тамнопутог кошаркаша Алена Ајверсона. Фебруара 2015. Пост је ставио песму на интернет и током наредних месец дана десило се чудо: више од милион људи је послушало ту лепу, сањиву, полуаутобиографску нумеру. Младић који је тада носио дресове, имао златне зубе у устима и плетенице на глави, одједном се нашао на бини испред неколико хиљада људи током музичког фестивала у Тексасу.
Одрастао уз различите музичке стилове, и сам Пост Малоун је то понудио публици – поп, рок, хип-хоп, реп, метал… Хитови су се низали у наредних неколико година („Кругови“, „Сунцокрет“, „Рок звезда“, „Психопата“, „Сада ми је боље“ или „Честитамо“) током којих је Пост Малоун оборио многе рекорде по продаји своја три албума – у неким доменима превазишао је чак и Мајкла Џексона. Исто важи и за бескрајне турнеје којима је обилазио свет.
Приредио Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању