Samouki umetnici – drvo traži ljubav

Srbislava Todorović i Vasilije Tešić su dvoje mladih ljudi koje je spojila ljubav prema prirodi, drvetu, poeziji. Kažu da svako drvo ima svoj život i lepotu a njihova misija je da oblikovanjem svakog komada koji izađe iz njihove radionice i radom na svom brendu Dabar and ko, očuvaju svu lepotu ovog plemenitog materijala i pretoče ga u predmete obožavanja: originalne trpezarijske ili klub stolove, ogledala, neobične police

Vasilije je oduvek bio opčinjen divljinom, slobodom i šumama, turizmolog je i studirao je lovni turizam u Novom Sadu a Srbislava je diplomirala svetsku književnost i rodom je iz Čačka. Kako život neretko piše bajke i njihov susret je bio potpuno netipičan kao i put koji su kasnije izabrali kao svoj. Mala radionica za obradu drveta u Bariču „Dabar and ko“ nosi naziv po preslatkom glodaru koji je dugo godina bio skoro istrebljena, a kasnije zaštićena vrsta kod nas, i sada se može videti u rezervatu Zasavica i u okolini naših reka. A nastavak „ko“ u nazivu ove male firme ima jednostavno značenje: kreativnost i optimizam. – Oduvek smo bili fascinirani živim svetom i prirodom – kaže Srba a dabar nam je kao životinja bio posebno interesantan, kao i ta dabrovska potreba da stalno nešto grade u svom prirodnom staništu. Dabrica gradi branu a dabar joj donosi građu. I oni grickaju drvo zato što im je to prirodna potreba a ne zato što to moraju da rade. Tako je i nama prirodna potreba da stalno nešto stvaramo. Vasilije Tešić i Srbislava Todorović su se sasvim slučajno upoznali i to na jednoj književnoj večeri koja je održana u Čačku, povodom jubileja – 80 godina od rođenja čuvenog pesnika Brane Petrovića koji je inače Vasilijev deda, a ujedno i Srbin omiljeni pesnik.

Nastavak pročitajte u broju 3160.