„Зубато сунце је ту да нас огреје, али то не жели. Зубатом сунцу се радујемо, али оно не мари за нас. Зубато сунце све види, зубато сунце је божанство. Зубато сунце све зна и због тога нам ускраћује топлину. Зубато сунце је зубато због нас. Зубато сунце је последица наших превара. Зубато сунце је лаж, баш као и ми. Зубато сунце доказује да није све као што изгледа. Зубато сунце дефинише опус и серију слика Тине Даниловић”.
Овако је критика доживела Тину кроз циклус слика који је назвала „Зубато сунце”. А ауторка о својим радовима каже: „Посматрача првенствено привлачи јак колорит и чисте боје у контрасту са тамним и мрким тоновима које доминирају на мојим радовима, иако су композиције богате фигуративним представама. У фокусу мог интересовања јесу људска природа и особине које на радовима представљам алегоријски и кроз метафоре приказом најразличитијих ликова.
На питање шта је инспирише, одговара: „Инспирише ме срећа, како искрена и чиста, тако и она појавна и лажна. Љубав, али и завист која је свуда око нас. Инспирише ме страх, туга, али и нада. Такође ме инспиришу и односи међугенерацијског јаза, што шаљиво представљам на својим сликама. Као слободан уметник у савременом свету који ме свакодневно инспирише и утиче на мене и моје стваралаштво и препознатљивим ликовним изразом представљам своја запажања и путем платна тврдим да је Сунце зубато.
О. Радуловић