Историјски центар Анкаре сместио се на стеновитом брду, на левој обали реке Анкаре, притоке Сакарје. У византијском периоду град је био познат као Анкира, затим као Ангора, све до 1930. када је добио данашњи назив. А престоница Турске је званично постао седам година раније, 1923, када је укинуто Османско царство и проглашена Република Турска, а све захваљујући визији и напорима једног човека, Мустафа Кемала, касније названог Ататурк – отац турске нације, кога и данас сматрају једним од највећих државника 20. века. А ево укратко, како се то одвијало. Од 1919. године, када је победа савезника у Првом светском рату довела британске, француске и италијанске трупе у Турску, Мустафа Кемал је послат у Анадолију да тамо успостви ред, што је он искористио да поведе народ против страних трупа. Постао је вођаТурског националног покрета са идејом да не дозволи савезницима да међу собом поделе турску територију, успоставио је због тога привремену владу у Анкари и савладао сав отпор у рату који је касније назван Турски рат за независност. Анкара је тако постала престони град, у коме се и данас врло посвећено и брижно чува сећање на Кемала Ататурка, који је потпуно преобразио Турску, и спровео реформе којима је повео усвет модерних, демократских и световних држава: увео је латинично писмо, омогућио школовање за све, дао женама право гласа и укинуо обавезу ношења зара…Анкара се данас састоји од старог, северног дела, који је сачувао средњовековно-источњачки изглед, и од модерног јужног дела који је подигнут углавном након 1923. године. Наспрам старе Анкаре је савремени део града са Атакулом, торњем високим 125 метара, који је отворен 1985. године.Најпознатији културно историјски објекат престонице је Аниткабир, односно Маузолеј Мустафе Кемала Ататурка. Ту је и прелепи парк са десетинама хиљада садница У част оснивача и првог председника Републике Турске саграђен је од мермера и травертина. Ово архитектонско чудо је добило своје место на узвишењу изнад града, чиме је заузео доминантну позицију.У самом склопу Маузолеја, налази се и музеј са воштаном фигуром Кемала Ататурка, његовим личним стварима, писмима и фотографијама које верно дочаравају његов живот. Импресивност ове грађевине дочарава чињеница да се она састоји из четири дела: Централног трга, Почасне дворане (где уједно почива Кемал Ататурк), Пута лавова и Парка мира који окружују споменик. У Почасној дворани, налази се гробница која је смештена испод саркофага који тежи 40 тона. Тело оца модерне турске државе налази се у посебној просторији, на нивоу подрума. Ова просторија је осмоугаоне структуре која има пирамидални плафон украшен златним мозаиком.
Текст и фотографије: Наташа Јаковљевић и Срећко Стојковић.
www.serbiaworld.info
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању