Усред лета, августа 1990, археолози нишког Завода за заштиту споменика културе и запослени у музеју Понишавља у Пироту били су на прагу разрешења највеће историјске непознанице везане за Пирот и уједно пред још једним великим археолошким открићем. Да ли је оно што су нашли чувена Квимедава подигнута на темељима римског Туреса? Да ли ће коначно да буде убачена једина карика која недостаје у низу од четрдесет имена колико је имао овај град у својој дугој историји, питали су се пре више од три деценије. А поред тих зидина указали су се и остаци рановизантијске базилике, једне од највећих у нас.
Сумње тада више није било – да је на месту данашњег Пирота у рановизантијском периоду постојао град Квимадава о којем је писао још Прокопије, историчар византијског владара Јустинијана Првог (527-565). Према његовом писању Јустинијан је и утврдио овај град.
Пирот се први пут помиње у трећем веку наше ере као кула мотриља звана турес на чувеном римском путу Via Militaris, претечи чувеног Цариградског друма. Најновијим открићима оповргнута је ова теорија, односно прича да је ту била само кула. Са сигурношћу се може рећи, тврдили су тада истраживачи, да Турес није био само успутна станица мансио (место за мењање коња), на важном римском путу, већ прави град са моћним градским зидинама. А онда су случајни налази непосредно изнад улаза у тунел на путу Пирот – Ниш, на локалитету „Петља“, у непосредној близни средњевековног утврђења Момчилов град, покренули чувено питање: Да ли би ту могло да буде насеље Квимедава?
Искусним стручњацима из Ниша и Пирота није промакло да пред собом имају налаз који би могао коначно да реши вековну дилему. Али искуство је говорило да треба сачекати. Нарочито када је реч о тако великом археолошком открићу какво су претпоставили да ће ово бити. Установљено је једино да је реч о остацима неевидентираног сакралног објекта са некрополом. И због тог податка били су још обазривији. Јер, на овом простору, у Пироту и непосредној околини, није до тада откривен ниједан сакрални објекат из рановизантијског периода.
Међутим, већ после неколико дана рада на објекту дилеме више није било. Пред њима је била базилика огромних димензија, једна од највећих у нас. У првобитној ширини од више од 12 метара и сачуваној дужини до 15 метара. На истоку је полукружна апсида. Зидови су грађени од ломљеног камена и опеке, везани врућим кречним малтером. Велика је вероватноћа да је објекат на западној страни имао припрату.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању