Новембра 1989. године у Србији се десила крађа која је изазвала пажњу јавности, стручњаке запрепастила, надлежне изненадила и наметнула многобројна питања. Ово је ексклузивна прича из тог времена са реакцијама стручњака.
Незапамћена пљачка предмета непроцењиве вредности, годинама прикупљаних на локалитету „Виминацијум“ код Костолца, тек ових дана процурела је у јавност и покренула аферу која ће, према свему судећи добити обележја „пљачке столећа“. Из „ризница“ пожаревачког Народног музеја нестало је око 250 углавном златних предмета, више од 20 највреднијих примерака ситне римске пластике и око десетак оловних икона „Подунавског коњаника“, све из времена другог и трећег века наше ере. Рачунајући и 32 предмета који су нестали у мају и јуну ове године, укупан „биланс“ вишемесечне пљачке пожаревачког музеја је око 300 музејских експоната.
Када су током маја ове године мистеризоно почели да нестају скупоцени експонати и предмети, запослени у музеју нису реаговали мислећи да их неко од колега носи на обраду. Тек после нестанка „Печата римског лекара“ установљено је да је реч о крађи, која је пожаревачком СУП-у пријављена 10. јула. Тада је установљено да је из музеја нестало 12 римских златника, бронзана фигура Венере, бронзани Херакле, прстење из римског периода, печатни сребрни прстен из периода деспота Ђурђа Бранковића и други вредни предмети чији се списак тек утврђује.
Крајем септембра, серија пљачки се наставља. Током паузе на послу, 21. септембра, Милану Пиндићу, кустосуи музеја, који је за тренутак напустио канцеларију, из торбе је нестао свежањ кључева музејских просторија. Случај је пријављен СУП-у, али све што је урађено да се заштите експонати са дванаестогодишњег ископавања на „Виминацијуму“ је постављени катанац на улазним вратима. Међутим, то није било довољно.
У ноћи између 1. и 2. октобра, катанац је пререзан и лопови су кључевима које су верованто поседовали, насметано однели део збирке. Радници Музеја пријавили су ово обијање не констатујући да ли је и колико предмета нестало. Због „додатног обезбеђења“, радници су поставили – два катанца! Оба су пререзана 25. октобра. Поново је обавештен СУП и 3. новембра су отворени депои и сефови и установљено је да је Музеј „олакшан“ за више стотина предмета непроцењиве вредности. Између осталог, комплетан златан накит са ископавања у периоду од 1977. до 1988. године, бронзане фигуре римских божанстава (Меркур, Хермес, Серапис, Минерва), десетак оловних икона „Подунавског коњаника“ непроцењиве археолошке вредности и још неколико налаза са овогодишњих ископавања којима нису пронађене аналогије.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању