Београд је један велики археолошки локалитет и тако ће вероватно и да остане-говорио је својевремено студентима археологије професор Бранко Гавела. Јер, где год да се крене са радовима, када је реч о старом градском језгру, свуда се наиђе на неки делић историје наше престонице. Тако је било и у лето 1991. године. Ово је тада записана прича о томе.
…Археолози Градског завода за заштиту споменика културе на прагу су још једног великог открића, које ће значајно допринети расветљавању неколико хиљада година дуге историје нашег главног града. На углу улица Тадеуша Кошћушка и Господар Јованове отркивена је некропола која, према до сада нађеном материјалу, са сигурношћу може да се припише Остроготима, германском народу који је неко време боравио на простору античког Сингидунума, а о чијем боравку се готово ништа не зна.
Када су радници „Завода за урбанизам и планирање града“ одсекли профил висок пет метара на углу улица Тадеуша Кошћушка и Господар Јованове, приликом изградње темеља за стамбено-пословну зграду, стручном оку археолога Синише Николића није могло да промакне да су пресечена два зидана гроба.
– Иако иза себе имам петнаестогодишње искуство на терену, иако сам ископао на хиљаде гробова из различитих периода, у моменту се нисам снашао – сведочи Синиша. – Када смо почели са систематским истраживањем сваког гроба и са сигурношћу утврдили да је реч о Остроготима били смо изненађени и задовољни. Јер, осим некрополе у Остружници и једне која је пре неколико година пронађена у Доњем граду, ово је још једна од некропола која ће нам помоћи да мало ближе упознамо овај мало познати народ, који је некада боравио на нашем простору. Значај некрополе је утолико већи што су откопани остаци покојника који су припадали људима свих узраста, па према томе можемо закључити да је реч о некрополи насеобинског карактера, што је доказ да је овај народ и боравио на овом простору.
Већина гробова су зидане гробне конструкције од опеке, код којих постоји извесна систематичност око укопавања, са оријентацијом запад-исток. Некропола с краја петог века наше ере са сигурношћу се приписује Остроготима, германском народу који је 481. године напустио овај крај на свом походу ка територијама данашње Италије.
Покретан археолошки материјал чине бронзане и гвоздене пређице као и функционални украсни делови одеће (фибуле, ћилибарске перле) и предмети за личну употреб у (коштани дворедни чешљеви, гвоздени ножеви). Према нађеном материјалу, ова некропола требало би да потиче са краја петог века наше ере. Осим гробова из овог периода, регистрован је и један гроб из касноантичког периода, зидан је од камених плоча и припада времену 4. века наше ере. То је још један доказ да се на овим просторима, у неколико хиљада година дугој историји главног града, сменило неколико култура и народа…
Пише Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању