На недавно одржаном пролећном Фестивалу здравља огромно интересовање грађана било је за ултразвучни преглед каротида којим се мерио ризик за добијање шлога, али се не може рећи и да је велики број људи знао који су све знаци евентуалног шлога и како реаговати у таквим ургентним ситуацијама. Значајан број посетилаца се распитивао и о превентиви. Не без разлога!
Веома нестабилне временске прилике овог пролећа доводе до повећаних здравствених сметњи и прилива великог броја пацијената у ординације неуролога. Поставља се увек питање колико уопште као лаици знамо о знаковима можданог удара како бисмо могли брзо реаговати и помоћи себи самима али и својим најближима.
Препознавање симптома можданог удара може помоћи у спашавању живота а статистике кажу да, нажалост, чак 97 одсто људи старијих од 50 година не зна за ове знаке упозорења. Што се брже реагује у овом случају, веће су шансе за опоравак.
Мождани удар, колоквијално шлог, или мождана кап, означава престанак функционисања одређених група можданих ћелија односно оштећење можданог паренхима, а настаје услед недостатка хранљивих материја и/или кисеоника. Недостатак ових материја се јавља као последица поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у мождано ткиво или мождане овојнице. С обзиром да мождане ћелије не поседују резерве хранљивих материја и кисеоника, долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује „испадом“ оних функција за чије су извршење ћелије одговорне.
Када дође до прекида дотока крви и хранљивих материја, само неколико минута је потребно да се ткива неповратно оштете и униште. До можданих удара долази из два основна разлога: зачепљена артерија (исхемични мождани удар) или пуцање крвног суда (хеморагични мождани удар). Блокирана артерија је најчешћи узрок, који чини више од 80 процената свих можданих удара. Крвни угрушак је често у корену ове блокаде. Хеморагични мождани удар настаје када крвни суд у мозгу процури или пукне. То се може десити због високог крвног притиска, неправилног дозирања разређивача крви или анеуризме, које су слабе тачке у зидовима крвних судова.
Да ли здрави људи могу добити мождани удар? На жалост, да. Није потребно да имате дијагностикован висок крвни притисак да бисте добили мождани удар. Пушење повећава шансе али оно је само половина разлога зашто би неко могао добити шлог. Изузетно важну улогу игра и генетика. Могуће је имати и пролазни исхемијски напад који се назива „мини мождани удар“. Пошто је он обично кратак, нема трајне штете и то људи описују као необичан узнемирујући догађај али он може бити само претходница за велики мождани удар са фаталним исходом.
Припремила Б. Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању