Dan kada se živi sećaju mrtvih: Vlasi to rade na svoj način

Periferija Žagubice. Dan lep, sunce okupalo ne-veliko dvorište. Ulazna kapija kraj trošne zgrade širom otvorena. Stižu komšije i rođaci. U vrh dvorišta, pod tremom jedne od pomoćnih zgrada, postavljen dugačak drveni sto. Improvizovan od grubo tesanog drveta. Preko njega beli stolnjaci. Na stolu pogače, meso, sir, kolači i još kojekakve đakonije od hrane. Nekoliko gajbi sa flašama raznog pića poređano pored stola.Sve to namenjeno je jednom bračnom paru. Upokojenim roditeljima do-maćina. Posvetili su im ovaj dan kako bi im na onaj svet poslali sve što im treba. Od hrane i pića do garderobe. ›Garderoba za roditelje domaćina kojima je pomen namenjenTo što se tog dana zbivalo u kući domaćina je pomana. Isto je što i pomen, daća, ali je termin vezan za Vlahe. Etnolog Danica Đokić, svedok brojnih obreda u istočnoj Srbiji kaže da ovaj ob-red predstavlja brigu rodbine za pokojnika, te da mu na ovaj način šalju „tamo” sve što mu treba, od hrane i garderobe, do karakteris-tičnog pastirskog štapa koji mu služi za odbranu.

Nastavak pročitajte u broju 3187.