Славни британски писац Џорџ Орвел је сатиричну алегоријску басну „Животињска фарма“ писао током тешких времена Другог светског рата, а објавио је одмах након победе над фашизмом 1945. У њој је животињама подарио људске особине, неке чак и познатих личности оног доба, од Стаљина преко Троцког до Маркса, стварајући опору анализу руске комунистичке (Октобарске) револуције која је брзо прерасла у диктатуру.
Иако су књижевни кругови на Западу волели да ово дело посматрају као подмсех Русији, Орвел је инсистирао да је тема књиге свака насилна револуција коју предводе безобзирни људи гладни власти. „Желео сам да читаоци схвате како револуције имају позитиван резултат једино када су масе на опрезу и знају како да вође револуције збаце са власти чим обаве посао“, говорио је писац.
У роману, животиње једног дана одлучују да се побуне против власника фарме који их је потпуно занемарио и запустио и у заједничкој акцији, чији је циљ да све животиње на имању буду једнаке, оне успевају да отерају фармера. Једнакост, слобода и срећа су постали опипљиви. Али, долази до издаје, изневерених очекивања, вандредног стања и диктатуре коју успоставља свиња по имену Наполеон. Најбољи помагачи врховној свињи и осталим прасцима у спровођењу диктатуре су керови, а најпослушнији житељи овце, које слепо верују вођи и његовим обећањима и фразама. Када неке животиње буду виделе како су свиње „једнакије“ од једнаких и да све више хране и привилегија задржавају за себе, да шурују са људима са околних фарми – касно је. Свиње ће ускоро почети да ходају на две ноге како би више личиле на људе, а многи наивни четвороножни идеалисти ће изгубити живот у борби за боље сутра.
Ова поучна и језовита басна је током протеклих деценија оживљавала у виду позоришних представа, монодрама, стрипова, мјузикала, радијских драма, луткарских представа, телевизијских и цртаних филмова, али никада ма, луткарских представа, телевизијских и цртаних филмоваиду позоришних представа, монодрама, стрипова, мјузикала, нико није покушао да на играчком подијуму изведе тај смртоносни заводљиви животињски плес. Наш познати балетски играч и кореограф Милош Исаиловић (34) је дуго истраживао присутност „Животињске фарме“ у оквирима светског и домаћег културног стваралаштва и дошао до закључка да, колико је њему познато, ово је први пут да се било где на планети Орвелов роман изводи као (савремени) балет. То је још један велики успех за нашу најпознатију играчку трупу „Битеф денс компанија“ која је за нешто више од десет година постојања изградила значајан углед и у светским оквирима.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању