Биће то 70. влада од краја Другог светског рата и на њеном челу ће, сад већ сасвим извесно, бити прва жена премијер у историји Италије. Још у једном случају се помиње придев историјски – на изборима је гласало 64 одсто бирача, што је десет одсто мање него пре четири године и уједно најмањи одзив грађана у историји.
Европу, пре свих Европску унију (ЕУ) ове историјске чињенице не би много бринуле, може бити да би се и радовала једној таквој харизматичној личности коју добро познају из својих институција, да та жена није лидерка крајње десничарске странке „Браћа Италије“, која има профашистичке корене. Ђорђи Мелони (46) спочитава се да је у прошлости хвалила Бенита Мусолинија.
Нова миљеница италијанске деснице свој лични имиџ сажела је у сада већ познату тираду на скупу 2019. која је постала вирална када је ремиксирана у песму.
– Ја сам Ђорђа, ја сам жена, ја сам мајка, ја сам Италијанка, ја сам хришћанка. То ми нико неће одузети – рекла је Мелони присталицама у центру Рима, а кампању је водила под слоганом који су користили фашисти „Бог, земља и породица“.
Те реченице су постале лајтмотив политичког успона Ђорђе Мелони, од лидерке мале странке са коренима у италијанској неофашистичкој десници, до места премијера.
Одрасла је у римској Гарбатели, радничкој четврти са снажном левичарском традицијом. Када је имала петнаест година придружила се националистичком Друштвеном покрету Италије који је престао да постоји 1990. Тек пунолетна, дала је свој први интервју страним медијима. Тада је француским новинарима рекла да је „Бенито Мусолини био добар политичар, јер све што је радио, радио је за Италију“. Касније ће мало ублажити свој став, говорећи да је Мусолини правио и грешке.
У влади Силвија Берлусконија је од 2008 до 2011. била министарка омладине, најмлађи члан владе у послератној Италији. Од оснивања „Браће Италије“ 2012, Мелони се пењала ка врху странке и на њено чело дошла 2018. На парламентарним изборима исте године њена странка освојила је тек четири одсто гласова. На овим септембарским, „Браћа Италије“ освојила су 26 одсто гласова, а са осталим странкама десничарског блока (Лега, странка бившег министра унутршњих послова Матеа Салвинија и „Напред Италија“ бившег премијера Силвија Берлусконија) укупно 43 одсто што, према италијанском изборном закону, десници омогућава контролу оба дома италијанског Парламента. Током кампање Мелони је истицала да је спремна да преузме власт и да се бори са инфлацијом и енергетском кризом.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању