Пре него што је ураган Ијан оставио њених једанаест милиона становника у мраку, на Куби је одржан референдум за измене породичног закона којима се више штите жене, деца и старији, али и омогућава ЛГБТ паровима да се венчају и усвајају децу, одобравају сурогат трудноће и уводе мере против родног насиља. Према подацима националног изборног већа на реферндум је изашло 74,1 одсто Кубанаца с правом гласа, а скоро четири милиона је гласало за измене, док је око два милиона било против, што значи да је нови закон добио недвосмислену подршку грађана.
Деценијама су ЛГБТ особе на Куби биле суочене са званичном дискриминацијом. Почетком шездесетих година прошлог века, након што је Фидел Кастро преузео власт, многе геј особе су послате у радне кампове који су иначе били намењени за политичке дисиденте. Иако је хомосексуализам легализован 1979. многи геј мушкарци и жене кажу да се и даље суочавају са отвореном дискриминацијом.
Маријела Кастро, ћерка бившег кубанског председника Раула Кастра, директорка Националног центра за сексуално образовање који финансира Влада, отворено се залагала за већа права геј, лезбијки и трансродних особа. Али борба за једнакост свих, без обзира на сексуалну опредљеност, наишла је на јак отпор и унутар саме кубанске Владе и ван ње.
Кубански законодавци су 2018. устукнули пред увођењем промена којима би се легализовали истополни бракови због страха да би хомофобична реакција смањила излазност на референдум за усвајање новог Устава. Следеће године кубанска полиција је прекинула мирну параду за права ЛГБТ уз образложење да демонстранти немају дозволу за одржавање скупа. С друге стране, почетком ове године на Куби је отворен први хотел за геј особе, Хотел Дуга, са пет звездица.
У последњих четврт века Куба је постала толерантнија према религијама. То је значило отварање атеистичког друштва не само за некада доминатну Римокатоличку цркву, већ и за афро-кубанске религије, протестантизам и ислам Неке од тих цркава, растућа евангелистичка посебно, истакле су се у броби да се измене закона о породици не усвоје. Али, недељама пре референдума, кубанска Влада је у државним медијима непрекидно агитовала у корист новог породичног закона, тврдећи да је такав закон доказ да је комунистичка револуција са стажом дужим од шест деценија способна да се прилагођава савременим тенденцијама. И, бар са овим законом, то је и доказала.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању