На столу, посебно прављеном за посао којим се бави, мада није оригиналан, Илија Микић, доктор археолошких наука, антрополог, уредно слаже кутије. Толико их је да је поприлично закрчио не само сто, већ и простор у којем ради. Простор није велики, то је једна од одаја у Научно-истраживачком центру подигнутом на археолошком локалитету Виминацијум. Но, то Илији не смета. Напротив. Као да ужива окружен коштаним материјалом са овог вредног налазишта. Као да му прија да му је сваки тај налаз при руци. Да може у сваком тренутку, седећи за компјутером или радећи за антрополошким столом, да их додирне. А највише је на полицама поређаних лобања. Гледају га древни Римљани.
Код некога би овај опис радног простора изазвао језу. Цео дан са костима и лобањама. Илија ужива у томе. Заволео је као мали антропологију уз оца Живка, светски познатог стручњака из те области. Сан му је био, каже, да се бави антропологијом. И данас ужива у том послу. У том сну.
Више од века трају истраживања светски познатог локалитета код Пожаревца. Оно што остаци древне престонице римске провинције Горње Мезије дају науци, од непроцењиве је вредности. Зато не чуди што су већ дуги низ година светски признати универзитети и лабораторије заинтересовани за истраживања на Виминацијуму. За сарадњу уопште, а у последње време посебно за сарадњу на ДНК анализама узорака пронађених остатака скелета древних житеља овог насеља.
За ове анализе може да се каже да су најмлађи део свих анализа које се раде када је реч о неком археолошком локалитету. ДНК резултати помажу стручњацима да употпуне, некада и створе једну сасвим нову слику о људима који су насељавали одређени простор. Зато је др Микић са нестрпљењем и ишчекивао резултате из лабораторије Харвардског медицинског факултета. О томе говори за „Илустровану Политику“:
– Истраживање древне ДНК на узорцима са Виминацијума у сарадњи са лабораторијом Дејвид Рајх Харвардовог медицинског факултета је почело 2018. када је са археолошког налазишта Виминацијум послато око 50 узорака који потичу из римског периода – прича др Микић. – То су узорци са скелета Римљана који су овде живели од првог до четвртог века нове ере. Том приликом је и одржано предавање у свечаној сали САНУ када је говорио један од наших сарадника у истраживању, професор Карлес Лалуеза Фокс са Института за Еволутивну биологију у Барселони који је указао на значај спровођења ДНК анализа на узорцима који потичу са археолошких налазишта. Тада је и направљен споразум о сарадњи између Археолошког института у Београду, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Института за еволутивну биологију у Барцелони, као и Лабораторије Дејвид Рајх са Харварда.
Фотографије О.Р. и Архива Виминацијума
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању