Сусрет Африке и Србије
ГЛОБАЛНА АРХИТЕКТУРА

Аутори изложбе „У рефлексијама…“ који представљају нашу земљу на недавно отвореном Венецијанском бијеналу архитектуре, говорили су нам о некадашњем комплексу сајма у Лагосу, који је пре четири и по деценије проистекао из сарадње Југославије и несврстаних земаља, а њима послужио као инспирација за овај пројекат

 

Пише Никола Тодорић

Фото Реља Иванић

 

 

Лесли Локо, кустоскиња овогодишњег Венецијанског бијенала архитектуре, задала је тему „Лабараторија будућности”, а у изјави је нагласила да је Африка та „лабараторија”. Наш ауторски тим, Ива Њуњић и Тихомир Дичић, желели су да прикажу архитектуру која је проистекла из сарадње Југославије и Африке, али и архитектуру која има капацитет за обликовање будућности. Унутар српског павиљона налази се временско просторна мапа у коју се улази. Смењују се три секвенце: „Нема карта”, „Архива” и „Снимци са путовања у Лагос”. Инспирацију за рад аутори су пронашли у архитектури и значају некадашњег сајма у главном граду Лагосу, истоимене државе у Западној Африци, који је изграђен у част пријатељства Југославије и Лагоса. Такође, на изложби су приказани интервјуи са продавцима са пијаце која се данас налази на простору поменутог сајма, као и дневници са путовања наша два аутора у Лагос. „Одласком у Лагос могли смо да се упознамо са значајем сајамског комплекса и са променама које су га трансформисале. У тренутку изградње сајам је био основ за развој Лагоса. Сада је то регионални трговински хипермаркет”, кажу Ива Њуњић и Тихомир Дичић.

 

Комплекс некадашњег сајма у Лагосу који вам је био инспирација, требало је преиспитати у односу на актуелне глобалне изазове?

 

– Да. Комплекс је успео да се прилагоди изазовима садашњости, али далеко од тога да је то идеално место за живот и рад. У разговорима са локалним становништвом сазнали смо шта им је потребно, које су њихове рефлексије на ову тему. Захтеви се најчешће односе на питање струје, јавне расвете, проширење прилазних путева, али шире гледано, могли смо да закључимо да постоји потреба за реконструкцијом и ретематизацијом целог комплекса уз задржавање функције хипермаркета. Наш пут у Лагос била је једна динамична и изазовна прича. Дневнике са путовање изложили смо у Венцији, а налазе се и у каталогу изложбе. У Београду смо се нашли са Љиљаном Бојовић, супругом Зорана Бојовића, која је радила ентеријер за овај пројекат, и омогућила нам увид у оригиналну документацију. У Арфици смо се сусрели са архитектама, представницима репрезентативних удружења, који су били деца када је сајам изграђен. Они су имали посебан осврт на то шта је њима сајам значио тада и које су све активности биле везане за тај простор.