Концепт природне неге се поново, на велика врата враћа јер током времена, кожа може негативно да реагује на разне састојке који се користе у комерцијалним препаратима. А природне можете и сами да направите од састојака које већ имате у домаћинству
Пише Наташа Ускоковић
Свакодневно коришћење средстава за хигијену као што су сапуни, шампони, регенератори, купке за тело и остали козметички препарати доводе нас у додир са десетинама хемикалија. А кожа је највећи орган који апсорбује чак 60 одсто свега што на њу наносимо. Према истраживањима, жене које се шминкају, током живота унесу око два килограма шминке у свој организам. Зато је изузетно важно да обратимо пажњу које препарате користимо у свакодневној нези. Препоручљиво је да се вратимо неким старим рецептима, али и да се упознамо са предностима и манама природне и органске козметике.
Иако природна козметика није новитет, већ најстарији концепт неге који је био познат и древним народима, у савременом друштву комерцијална козметика је током времена стекла много више корисника. Још су Стари Египћани и Римљани за негу тела користили маслиново и бадемово уље, мед и камилицу. Али, са општим напретком дошло је до стварања различитих комерцијалних производа, који, да би се дуже одржали, морају да садрже и материје које могу бити контраиндиковане, а посебно за особе са нежном и осетљивом кожом. Да би природна козметика носила тај епитет подразумева се да је добијена из природе, директно из биљака и минерала, без прераде или уз минимални процес обраде. Проблем је што овај термин није законски прецизно регулисан, па природна козметика може да подразумева да је само неки од састојака тог препарата природан. Дешава се у пракси и то да је тај састојак толико обрађен да је практично изгубио природност, али га произвођачи, ипак, могу називати природним.
Природна козметика има пуно предности јер не садржи агресивне детерџенте и сулфате који, стварајући пену за уклањање нечистоће, уклањају и природне масноће које штите кожу. Познато је да честом употребом препарата са сулфатима кожа временом постаје иритирана и исушена. Поред, тога она не садржи синтетичке боје, конзервансе и парфеме, већ етерична уља која пријају људској кожи и не исушују је. Такође, природна козметика се пакује и у еколошки прихватљивој амбалажи која је не утиче негативно на њен састав.
Али, уз бројне предности које има, природна козметика има и мане. Например, драстично је скупља од комерцијалне која је доступнија и знатно више позната потрошачима због дугогодишњег рекламирања. Произвођачи природне козметике су обично мање компаније које не могу много да улажу у рекламу, а поред тога имају и нелегалну конкуренцију од оних који на разне начине долазе до купаца којима за мање новца нуде потпуно непроверене и небезбедне производе које називају природним. Проблем је и то што као и остала козметика, природна и органска могу код неких изазвати алергијске реакције и иритације, јер свако различито реагује на одређене састојке. Треба знати да воћне киселине које су чест састојак пилинга могу бити агресивне за нежну кожу, а поготову ако се непосредно по њиховом коришћењу изађе на сунце.
Такође, након коришћења комерцијалне козметике, навикавање на природну може бити дуг процес а некада је потребно и више месеци да се кожа навикне и да да очекиване резултате. Важно је знати да се природна и органска козметика знатно брже кваре што некада може бити уочљиво, али не увек, што представља додатну опасност. Зато се саветује да пре наношења било које смесе урадите тест пробу на подлактици и сачекајте реакцију. Ако осетите иритацију, црвенило и свраб, то је знак да не треба да је користите.
Заснива се на старим сазнањима када су људи користили само дарове из природе за негу лица и тела, а назив органска козметика значи да су њени састојци еколошки произведени без вештачких супстанци штетних по околину.
За разлику од природне козметике, органска козметика је правно регулисана и сертификована, па биљке и састојци од биљака који улазе у састав коришћених органских производа имају потврђено еколошко порекло. Сертификат добијају производи чији су састојци строго узгојени према паравилима органске производње, без употребе нанотехнологија и стерилизација зрачењем, без генетски модификованих биљака, вештачких ђубрива и пестицида.
Парабени, који служе за конзервирање, а који су и након дугогодишње употребе спорни јер се сумња да утичу на хормоне и подстичу развој канцера дојке, налазе се у разним производима од шампона, пене за бријање, до пасте за зубе, али су у органској козметици забрањени. Такође се забрањује употреба сировина добијених из угинулих животиња, а често и од животиња уопште.
Козметика која се може јести такође је позната од давнина и користиле су је многе жене још пре појаве крема и осталих средстава за негу које се могу наћи у радњама и дрогеријама. Назив јестива козметика је настао на основу правила да оно што телу прија као храна треба да буде исто тако добро и за спољњу употребу. Прави се од састојака које свакодневно можемо наћи у домаћинствима, тако да је свима доступна и уз мало труда, уопште не утиче на кућни буџет.