Душан Латиновић има само 19 година, а са 16 је страствено почео да изучава квантну медицину. Бави се техникама дисања, здравимх травкама, пешачи у природи, део је тима „Градски тркачки“ са Врачара који организује различите друштвено корисне акције, прави стазе за ходање кроз шуму, учествује у реновирању родне куће Степе Степановића… Ма, Душан може да буде узор свим младим људима када је здрав живот у питању
Пише Бранка Ковачевић
Фотографије Лична архива
Свакоме бих предложила Душана Латиновића за узор. Нарочито младима, из његове генерације. Страст са којом он проучава књиге из медицине, учи и стиче знање из области здравог живота али га и дели на интересантним предавањима, је за свако поштовање. Али, није увек било тако. Срећом, Душан се на време освестио и схватио колико свако од нас треба да ради на себи и колико нам је свима природа неопходна.
Када си се заинтересовао за здрав живот?
– Имао сам тада 14 година. Тренирао сам фудбал од кад знам за себе. Али, у 14. години сам баталио овај спорт не очекујући да ћу се бавити њиме професионално, већ сам кренуо да тренирам због себе, да поправим своје држање. Схватио сам да је фудбал много комерцијализован, да ту има доста малверзација и напустио сам га. Почео сам да се бавим спортом у циљу „поправки“ на свом телу – проблема са кичмом, кривих ногу. Неки моји здравствени проблеми су постојали од рођења. Ноге су ми биле толико криве да су доктори говорили да ћу бити инвалид, али до данас сам то упорним радом успео да коригујем. Имао сам проблем лоше постуре, кифозу коју данас има чак 80 одсто младих људи. Слаби мишићи кичме су ми били велики проблем. Истраживао сам зато какви мени тренизи требају. Са друге стране сам имао и астму, алергије на гриње па сам и то желео да излечим. Увече ме је рецимо, када дођем са тренига, спопадала астма, гушио сам се, кашљао и то је била траума за мене и за моје родитеље. Непроспаване ноћи, пумпице, ишао сам код свих могућих лекара и ништа. Свуда сам са собом носио пумпицу.
И онда си кренуо сам да проучаваш стручну литературу и да се активно бавиш собом?
– Схватио сам да здравствени проблеми не морају само да се решавају лековима, већ знањем и радом на себи. Имао сам много лекова које сам користио у том периоду. Од 12. до 15. године сам пио лекове, док сам нисам неке ствари освестио. У времену док сам читао изабране књиге о здравом животу, често сам примењивао оно што сам пронашао, избацио сам из свог јеловника шећере а посебно ми је пријало то што сам савладао вежбе дисања. Та природна медицина, коју данас зову алтернативна, датира од када и човек. Схватио сам да је наше тело савршена енергетска машина и њој нису потребне никакве екстерне ствари. Најважније је увек оно што ми унесемо у наше тело путем хране, воде. Узмимо за пример шећер и месо. Од шећера постајемо зависни. Сва храна сем воћа и поврћа чини да наше тело дехидрира а када тело дехидрира, онда ћелије имају мањак кисеоника и то је узрок многих болести, чак и најтежих као што је канцер. Астма је код мене била повезана и са тим што ја нисам умео да дишем. Дисао сам искључиво на уста и кад год сам био физички активан био сам угрожен. Већином људи дишу плитко, што није добро а правилно дисање подразумева дубоки удах на нос и прво се пуни стомак, затим плућа а издах иде кроз уста и прво се празне плућа, па онда стомак. И што дубље. И када те вежбе радимо цело тело добија неку нову димензију. Ја сам почео да радим те вежбе одавно, а савладао сам различите методе дисања. Путем мрежа сам истраживао људе који пропагирају правилно дисање, различите технике а онда сам гуглао, пронашао многе научне чланке чак и књиге које сам читао и истраживао. Стално сам долазио до нових информација.
Али ти си променио и исхрану?
– У том тренутку сам променио исхрану из корена. Мој проблем је био што сам у организам уносио велику количину рафинисаних шећера. Ко данас не воли слатко? Нисам држао дијету, али реч дијета изворно значи баланс. Поента је да стално радимо на себи и мало по мало избацијемо оно што је нездраво. А то значи мање шећера, мање меса, мање пшенице… Данас узимам све, али у малим количинама. Када одем код другара на рођендан не могу, наравно, да узмем да једем јабуку.