Из хрватског дела Истре, асфалтни пут нас води поред многобројних маслињака, виноградарских парцела, пролазимо кроз мања или већа насељена места: Новиград, Бује, Умаг, Савудрија… Лепотом се издваја Бује, смештено на узвишеном пропланку као на некој осматрачници одакле поглед допире до мора. Возимо се поред мора, а око аутомобила ковитла јато многобројних ластавица. Дивна егзотика коју давно нисмо видели у нашим крајевима.
Прелазимо у словеначки део и запажамо у удолинама правоугане површине под водом – солане које производе квалитетну морску со за индустрију и исхрану. Пред нама је Порторож, добро познато летње одмаралиште на мору, које нас подсећа на дане младости и одмора у њему. Улазимо у Копар, највећу морску луку у Словенији. Асфалтни пут нас води даље и готово неприметно прелазимо у италијансу Истру, у предграђе Трста, нашу крајњу дестинацију.
Отворен, бучан и ужурбан
Трст је једини италијански град на супротној обали Јадранског мора, који обједињује културу и обичаје романских, германских и словенских народа који су ту живели и стварали. Име града, према веровању, потиче из времена када се на том простору гајила трска и служила у разне градитељске сврхе. Историчари су забележили да је Трст најпре припадао Римском, потом Византијском царству, а најдуже Хабсуршкој монархији, од 1382. до 1918. године. У то доба је био четврти највећи град Аустроуграске империје, после Беча, Будимпеште и Прага.
Његова лепота и отвореност били су привлачни за свакг добронамерника, нису му одолели ни светски великани из културе и уметности. Посећивали су га, у њему дуже или краће боравили и налазили инспирацију за велика дела: Џејмс Џојс, Умберто Сабо, Итало Стево, Ђузепе Верди…
Трст је данас град са преко двеста хиљаде становника, раширен на обали Тршћанског залива и окружен брдима и увалама. Средиште је истоименог округа, и покрајине Фриули-Венеција Ђулија и веома важна лука Европе. Близина Словеније, Хрватске и Аустрије му даје посебно месту на туристичкој мапи света. Током целе године његове улице и тргови су пуни посетилаца, највише је из суседних земаља али и Србије.
Недеља је, сви некуд журе, саобраћај је отежан. Лаганом вожњом улазимо у Трст и прво што се указује је велика поморска лука. Усидрено је много бродова опремљених високим дизалицама са повијеним крановима па изгледају као птице грабљивице. Осећа се мирис мора у влажном ваздуху који се шири по сунчаном и топлом дану. Пробијамо се кроз гужву аутомобила и улица закрчених паркираним возилима. Желимо што ближе центру града. Тражимо место за паркирање, у неколико кругова обилазимо Велики канал и трг, али све је заузето. Ипак срећа прати стрпљиве и упорне. На крају налазимо парче простора да се смести наша „шкода фабија“.
Пише Новица Пешић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању