Kad na Istočnu Srbiju padne prvi sneg: predeli kao iz bajke

Na proplanku iznad mana-stira Ravanica, a preko puta koji vodi ka Senju i dalje Ćupriji, samuje jed-na divlja kruška. Odatle se vidi čitav kompleks Lazareve zadužbine, ali i tragovi snega što se bele pored potoka koji iz peći-ne teče. Još nije steglo kako ume u ovom delu Srbije. Zna dobro da napada u šumi kojom vijuga put ka Senjskom rudniku i dalje ka Pa-suljanskim livadama.Stogovi sena poređani pokraj puta. Levo, okružena debelim zidovima i ostacima kula, vrata za namernike otvorila crkva posveće-na Svetom Vaznesenju Gospodnjem. U njoj, sa desne strane od ulaza leže mošti ktitora, kneza Lazara. Istorijski spisi vele da je zaduž-binu podigao između sedamdesetih i osamdesetih godina četrnaestog veka. A u jednom starom rukopisu o ovom hramu piše: „Podiže iz temelja hram u slavu Vaznesenja Gospodnjeg vrlo visok i lep, utvrdi ga na četiri stuba i ozari ga živo-pisom… ukrasi ga zlatom i običnim ukrasom; obdari ga bogato raznim sasudima srebrnim i pozlaćenim… Ogradi ga gradom i utvrdi ga sa sedam kula; sagradi trpezariju… sa-zida ćelije i prilepi ih uz zid kao ptičija gnezda… Sagradi i drugi hram koji leži na istočnoj strani u podgorju toga mesta… i podi-že bolnice za bolesne monahe, za strance i raslabljene“.Nekoliko desetina metara napred je konak. Pored njega puteljak vodi ka pećini. Čim se pređe potok, eto ogromnog ulaza. Unutra se može, ali samo prvih pedesetak metara. Zapravo, toliko je bezbedno. Dalje je više nego rizično. A i tih prvih pedesetak metara može da se pređe samo u određena doba godine. Jer, potok koji izlazi iz pećine zna da poprilično nadođe.

Nastavak pročitajte u broju 3181.