JEDNO MESTO NA OBALI SAVE
Kad Srem prigrli Mačvu

Na dva obeležena i uređena parkinga u blizini crkve posvećene Svetom Nikoli nema mesta. Malo čudno. Nije Mačvanska Mitrovica naselje sa mnogo firmi ili industrije, pa da zaposleni kubure sa mestom za parkiranje. Uostalom, svaka kuća ima dvorište, a i ispred kapije mogu da se ostave kola. Nikome ne smetaju.

Odgovor ubrzo stiže u kafeu, u splavu na Savi, odmah iza crkve.

– A, to vas buni – reče mladi konobar pošto je upisao porudžbinu. – Tu kola ostavljaju svi iz okolnih mesta koji rade u Sremskoj Mitrovici. Tamo se parking naplaćuje, a često je teško i naći slobodno mesto. Ovako ostave ovde auto, pa pređu preko ovog pešačkog mosta i eto ih na poslu.

Pokaza konobar rukom ka mostu. Malo ga, iz naše perspektive, zaklonila velika ajkula koja visi iznad glava gostiju na terasi. Nije ajkula iz Save, ali lepo ide uz kafić i vodu pored. Ipak, vidi se dvoljno da se namernik oduševi izgledom.

Ime joj je bilo Mala Mitrovica. Neveliko mesto je knez Miloš Obrenović proglasio za varošicu i to jednu od prvih u autonomnoj Kneževini Srbiji. Onda je postala Podrinska, pa Mačvanska. A Sremska i Mačvanska Mitrovica nekada su bile dve opštine. Sremska za sremska sela, Mačvanska za nekoliko okolnih u Mačvi. Onda se desilo nešto neobično. Mačvanska je izgubila status opštine, pa je zajedno sa selima koja su joj pripadala pripojena Sremskoj Mitrovici. I tako je deo Mačve otišao u Srem. I danas je tako, iako je pre nekoliko godina bilo najava da će Laćarak i Mačvanska Mitrovica da postanu opštinska mesta.

Magla nikako da se digne. Iz nje se vlaga uvlači u kosti. Na mostu poprilično pešaka. Prelaze sa jedne na drugu stranu dok se ispod njih valja mutna Sava. Blagi uspon vodi do sredine odakle se vide dve Mitrovice.

I pre ovog postojao je most koji je spajao Mitrovice, ali nije bio funkcionalan. Zato je osamdesetih godina prošlog veka pokrenuta inicijativa da se uradi pešački i biciklistički most i to na mestu gde je Sava najuža. Idejni tvorac bio je akademik Nikola Hajdin. Početkom 1990. započeta je gradnja, ali su se, zbog sukoba na prostorima bivše Jugoslavije radovi odužili, pa je sve potrajalo pune tri godine. Svečano je otvoren na Vidovdan 1994.

Most izgleda kao malo graditeljsko čudo. Upućeni kažu da je ovo najduži pešački most na Balkanu, a oni „hrabriji“ vele i u celoj Evropi. Širok je pet i po a dug 262,5 metara. Dobio je ime Most Svetog Irineja, prema jednom od sirmijumskih svetih  mučenika koje su Rimljani pogubili na mostu koji je bio na istom mestu gde i današnji. A taj rimski Artemidin most, na kojem su Rimljani ubijali hrišćane, tada je bio jedna od najvećih građevina antičkog Sirmijuma.

 

Tekst i fotografije O. RADULOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju