Kako smanjiti upotrebu plastike

Za svaku sitnicu uzimamo tanku plastičnu nerazgradivu
vrećicu, koristimo je desetak minuta i potom bacimo, a ona će
još vekovima zagađivati našu životnu sredinu, pa i hranu koju
jedemo, raspadaće se na sve sitnije komade, ali nikada neće
sasvim nestati. Nedavno uvedena naplata kesa jedan je od načina
da pobedimo ovo „zlo“ savremene civilizacije, jer situacija je
takva – ili ćemo ih istrebiti ili će one istrebiti nas

Konačno je stiglo i jedno poskupljenje kojem treba da se radujemo i koje treba zdušno da podržimo, ako nam je mila ova naša lepa Srbija, naša deca koja u njoj rastu i pokolenja koja će tek doći. Plastične kese, koje su do nedavno bile besplatne, sada koštaju dva dinara u skoro svim većim trgovačkim lancima i nadležni kažu da je njihova potrošnja smanjena za 60 odsto od 16. aprila kada je i počela naplata, najpre samo u jednom lancu, a zatim i u većini drugih prodavnica prehrambene robe i megamarketima. I mada se povremeno na kasi može čuti gunđanje nekog nezadovoljnog kupca („Šta, zar nam sad i OVO naplaćujete?), blic ankete među potrošačima pokazuju da je ipak znatno više onih koji podržavaju ovu novinu i svesni su štetnosti tih šarenih plastičnih proizvoda, koje na žalost, u ovom konzumentskom vremenu, trošimo nemilice. U Srbiji se za godinu dana potroši, i odmah baci u otpad, dve milijarde tankih, nerazgradivih najopasnijih kesa, što znači da svako od nas u proseku upotrebi 300 komada.

Prema najnovijoj Direktivi Evropske unije, nacionalne vlade moraće da nađu način da se do 2019. godine broj potrošenih kesa po stanovniku svede na 90, odnosno na 40 komada do 2025. Kao i kod većine drugih pitanja, ovo je svakako minimalni cilj kojem i mi treba da težimo, ne zbog pomenute Direktive i ulaska u EU, već zbog svesti o tome koliko kese ugrožavaju prirodu, opstanak biljaka, životinja i ljudi, kako u Srbiji, tako i na celoj planeti

Velika pacifička mrlja

Svetska statistika kaže da se u svakom minutu upotrebi milion plastičnih kesa na planeti, odnosno 60 miliona za sat vremena, što je više od milijardu dnevno! Naučnici još upozoravaju da su ostaci ove jednokratne, otrovne ambalaže pronađeni svuda: u svemiru, u morskim dubinama, u utrobama riba, ptica, kitova, kornjača… Lorans Moris, direktorka Instituta EIA (bave se zaštitom ugroženih vrsta u okeanima) izjavila je još pre nekoliko godina da otpad bačen u more ubije 1,5 miliona životinja.

Nastavak možete pročitati u broju 3106.