Kakva je sudbina napuštenih beba: anđeli u raljama života

Srećko, Bogdan, Gavrilo, Marija pa opet Srećko… Po imenima željena, dugo čekana, iskrenom ljubavlju začeta deca. Na javi, ostavljena ispred bolničkih ili crkvenih vrata, pored puta, u kontejneru, u taksiju, ušuškana u korpi ili u običnoj plastičnoj kesi, boreći se za vazduh, za život… Ko će o njima i kako dalje brinuti?

Kakva je njihova dalja sudbina, gde će završiti ta deca, ko će ih voleti, brinuti o njima, ko će ih voditi kod lekara kada su bolesni, sla-viti njihove prve reči i korake, pe-vati rođendanske pesmice? Zašto je, samo u prvih osam meseci ove godine, pet majki u Srbiji ostavilo svoju no-vorođenčad, krijući se da ih niko ne vidi, da niko ne sazna? Kako je moguće biti tako surov prema svom rođenom detetu, samo su neka od pitanja koja ovih dana muče naše građane? Možda je poslednji slučaj bio i najšokantniji. Možda se ništa ne bi ni saznalo, možda bi radnici Gradske čistoće u beogradskom naselju Žarkovo, radeći svoj posao, nehotice i usmrtili tek rođenog dečaka, zavijenog u kesu i ostavljenog u kontejneru za smeće, da nije naišao penzioner Slobodan Cvetković. Šetajući svog psa prišao je kontejneru da baci đubre, kada se iz istog začulo stenjanje. Razgrnuvši gomilu đubreta u kesi je našao tek rođenog dečaka, sa pupčanom vrpcom i posteljicom. Cvetković je, iako u šoku, odmah alarmirao Hitnu pomoć i policiju.

Nastavak pročitajte u broju 3162.