Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није боље ни вредније од мостова. Они су важији од кућа, светији су од храмова и свачији и према сваком једнаки и корисни. Подигнути су увек смислемно, на месту на коме се укршта највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло. Мостови спајају обале реке, људе, скраћују путеве и представљају лепоту једног града – писао је о мостовима наш књижевник, нобеловац Иво Андрић.
У свету има многих легенди о мостовима, онима преко највећих река, оним најдужим, „највисочијим“, најмањим… али има мостова који су остали и без река и обала, па су данас изгубили намену коју су имали у прошлости. Или пак, застарели су, па су поред њих изграђени новији и модернији. Сада су ту да сведоче о прошлим временима, историји, набујалим па пресахлим рекама… Сведоче углавном из књига, историјских докумената, архива…
На Косову и Метохији су посебно занимљива два камена моста, мост Војиновића у Вучитрну и Терзијски мост код Ђаковице. Занимљиви су пре свега због специфичности градње, али и по томе што испод Војиновића мост код Вучитрна, не тече више река Ситница. На другој страни, Терзијски мост код Ђаковице је дотрајао и узан па само ретки пешаци и стока прелази њиме. Једноставно ови мостови су изгубили своју намену.
Терзијски мост се налази код села Бистражина, недалеко од Ђаковице и представља изузетно значајан пример камене старе мостоградње сачуване у Србији. Подигнут је преко реке Рибник (Ереник), вероватно крајем 15. века, да би свој данашњи изглед добио у 18. столећу, када је значајно преправљен средствима богатог терзијског еснафа из Ђаковице, по чему је и добио име, а што потврђује и уклесани натпис на турском језику, смештен на средини самог моста. Велики радови на обнови моста и враћању његовог првобитног изгледа су обављани у периоду од 1982. до 1984. године и он се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе изузетног значаја.
Мост је подигнут на траси старог средњовековног караванског пута, који је повезивао Ђаковицу са Призреном, а на путу Дубровник – Призрен – Скопље – Солун. Има 13 сачуваних лукова и изграђен је од правилно тесаног камења тамносивих и окер нијанси. Његова дужина прелази 190 метара, првобитна ширина коловоза је била преко 3.5 метра.
Војиновића мост се налази у Вучитрну и представља најстарији сачувани камени мост у Србији. Потиче са краја 14. или почетка 15. века, а према народном предању, подигли су га браћа Војиновићи, које епска песма помиње као сестриће цара Душана (краљ 1331-1346, цар 1346-1355). Био је направљен преко реке Ситнице, на траси караванског пута који је повезивао Дубровник са Скопљем. Мост је под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја. Средствима ЕУ мост је 2010. године заштићен и ограђен.
Народно предање је подизање моста везало за браћу Војиновиће, којима се приписује и оближња Вучитрнска тврђава у центру градића.
Сам мост је направљен од, наизменично ређаног, правилно тесаног, камења црвене и сиве боје. Дугачак је преко 135 метара са девет лукова, док је ширина његовог коловоза готово пет метара. Сами лукови су асиметрични, а највећи од њих има ширину од скоро 13 метара. Ток Ситнице се временом мењао, тако да је првобитно подигнуто пет лукова оштрих врхова, да би им касније било дозидано још четири лука, полукружног облика. Река је, у наредним вековима, наставила да мења свој ток и ствара наносе око моста, тако да данас, а тако је више од два века, испод њега више не тече Ситница, а услед речних наноса му је смањена и укупна дужина. Данас Ситница тече 600 метара даље западно од моста Војиновића.
Текст и фотографије : Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању