– Не тамо, мој витеже, не тамо! – готово је завапио отац трчећи ка малишану. А овај са пластичним мачем у руци разлетео се по уредно ошишаној зеленој површини. Јурца и приближава се ка једном од урушених зидова тврђаве. Не баш успешно, покушава да га испрати нешто млађа сестрица. Тетура, али не одустаје. Иде братовљевим стопама.
Отац је све добро урадио. Сместио у кола малишане па их довео на ово дивно место. Да се изјуре, уморе и лако успавају после ручка. Само једно није смео да уради. Да седи на ниском каменом зиду, посвети се мобилном телефону, а њих остави на том небезбедном месту. Јер, остаци зидова прете. Није паметно приближавати им се.
Дан је сунчан, октобарско сунце греје прејако за ово доба године. Радни је дан, нема људи у Бачкој тврђави. Ако се изузме ова поменута екипа и двоје младих што су на мнотору стигли.
Не спомиње се тако често ова тврђава када се негде наводи каквих и колико утврда има у Србији. А она је велика и заслужује више пажње. Заслужује много, много више. Јер, историја ове вароши је исписана на овом месту. Авари, Римљани, Монголи, Турци, Аустроугари… Векове памти ово утврђење. Свој данашњи изглед, кажу истраживачи, добија још у 14. столећу.
Да није обновљене донжон куле, цео простор изгледао би као да је недавно ту пала разорна бомба. Почев од барбакан куле која се налази на улазу. Она је и највише разрушена. Претпоставка је да је камен са ње одношен за ограде или темеље околних кућа.
У донжон кули је стална поставка. Јесте да унутар утврђења постоји билетарница и сувенирница, али тог четвртка тамо није било никог. И пошто се није могло у кулу, све остало је могло да се обиђе за десетак минута. Наравно, може да се седи на ниским каменим зидовима и ужива у октобарском сунцу. И то је све.
Кратки асфалтни пут, званичног назива Бачка тврђава, води ка капији Шиљак. Кроз ову, сада реновирану капију, у средњем веку се улазило у подграђе. Наиме, тврђави може да се приђе са две стране. Из центра преко мостића на каналу Дунав-Тиса-Дунав или са друге, како један житељ рече, пољске стране. А пре те капије, са десне стране, а на крају Улице Бачка тврђава постављена је табла на којој пише “Калварија”. То је католичко светилиште, место ходочашћа верника у време ускршње недеље. У средини је издигнут простор са три дрвена крста. На средњем разапет Христ. Подно ногу на полукружном зиду исписани силни графити. У свим бојама.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању