Колико обраћамо пажњу на то како дишемо, на ту основну функцију коју свакодневно обављамо? И колико знамо о правилном дисању и његовој важности за наше целокупно здравље? Књига „Дах“ Џејмса Нестора, ће нам отворити очи, затворити уста и отворити ноздрве, те показати како да трансформишемо наша плућа и наш живот
Без обзира на то шта једемо, колико вежбамо, колико су отпорни наши гени, колико смо витки, млади или мудри – ништа од тога неће бити важно уколико не дишемо исправно – каже аутор светског бестселера „Дах“, Џејмс Нестор. Он тврди да је начин на који дишемо најважнији по наше здравље и благостање. Сматра такође да смо као врста изгубили способност да дишемо правилно и да су последице тога погубне.
Џејмс Нестор није лекар, већ новинар који је обишао свет покушавајући да схвати у чему је тачно проблем и како га решити. Пут га је навео не само у пулмолошке лабораторије, већ га је водио и до блатњавих древних гробница, тајних совјетских установа, школа за хорско певање у Њу Џерзију и загађених улица Сао Паола.
Он се у својој књизи позива на хиљадугодишње медицинске текстове, али и на најновија револуционарна научна истраживања у пулмологији, психологији, биохемији и физиологији.
Нестор се и сам, заједно са својим колегом, подвргао једном необичном ескперименту. На почетку књиге се бави управо овом својом активношћу. Наиме, ставио је лоптице силикона у своје ноздрве, ту их заглавио и дисао искључиво на уста и почео да бележи физиолошке промене и податке у табеле, и све шта се догађа са његовим притиском, срчаним ритмом, нервним системом… у жељи да докаже да дисање на уста уништава наше здравље.
Сам аутор пише: „Промене се нису дешавале месецима, већ из дана у дан. Први пут да сам тога свестан, почињем да патим од опструктивне апнеје у спавању. У најгорим периодима имао сам у просеку по 25 „јављања апнеје“, што значи да сам се толико јако гушио да су моји нивои кисеоника падали на 90 одсто и испод тога. Кад год кисеоник падне испод 90 одсто крв не може да га пренесе довољно да би снабдевала телесна ткива. Ако то потраје сувише дуго, може да доведе до отказивања рада срца, депресије, проблема са памћењем и преране смрти. Вредности постају све горе што дуже остајем запушен.“
„Здравље је спавати… затворених уста“, писао је Левинус Лемнијус, холандски лекар из 16. века коме се приписује једна од првих истраживачких студија о хркању. Чак и тада, Левинус је знао колико штетно може да буде опструирано дисање током сна.
Џејмс Нестор додаје: „Постоји неколико књига које описују страшне последице по здравље услед хркања и апнеје током спавања. Оне објашњавају како те неприлике доводе до мокрења у кревет, хиперкинетичког поремећаја недостатка пажње (АDHD), дијабетеса, високог крвног притиска, рака и тд. Прочитао сам извештај са клинике Мејо, који је открио да је хронична несаница, за коју се дуго претпостављало да је психолошки проблем, често заправо проблем с дисањем. Милиони Американаца, који имају поремећај хроничног неспавања, и који сада баш као и ја, пиље кроз прозор спаваће собе или у своје телевизоре, плафоне и телефоне, не могу да спавају зато што не могу да дишу.“
Недавно је и једна јапанска студија доказала да пацови којима су запушене ноздрве и који су приморани да дишу на уста развијају мање можданих ћелија и да им треба двоструко више времена да пронађу пут кроз лавиринт, него контролној групи која дише на нос.
О Џејмсу Нестору и његовим открићима у књизи „Дах“ разговарали смо са уредником ове књиге Марком Војновићем, који је радећи на овој књизи и сам усавршио многе технике дисања у циљу побољшања сопственог здравља.
– Дисање је од памтивека довођено у везу са психофизичким здрављем. Од старих Грка који су дах називали пнеума и поистовећивали га са душом, преко Јевреја и њиховог термина руах, до Далеког Истока и пране, ћија и кија — дисање је било кључан процес у бројним духовним, здравственим и борилачким праксама због свеколиког позитивног ефекта које има на људски организам. Модерна наука је, пак, дисање објаснила са биомеханичког и хемијског становишта, и након тога га је дуго оставила по страни. Приче о бројним користима свесног вежбања дисања биле су остављене припадницима њу-ејџ културе и тиме им је придавано мало значаја и још мање валидности.
Било је медицинских пионира који су током деветнаестог и двадесетог века случајно или с намером открили како контрола даха може да користи у отклањању или ублажавању симптома разних болести (од астме и сколиозе до пост-трауматског симптома), али многи од њих не само да су били исмевани за живота, већ су њихова открића убрзо пала у заборав.
– Званични статус дисања као здравствене праксе је коначно почео да се мења са растућом популарношћу Холанђанина Вима Хофа, познатијег по надимку Ледени Човек који је поставио бројне светске рекорде у издржљивости наглашавајући да је за његова постигнућа заслужна посебна метода дисања коју је развио. Хоф не само да је ушао више пута у Гинисову књигу рекорда, већ је пристао да уђе и у лабораторије како би дозволио научницима да провере његове тврдње. Сада је већ чувен низ експеримента у којем су научници Хофу, (и другима које је Хоф обучио) убризгали бактеријски ендотоксин који је изазвао системски запаљенски процес са симптомима сличним грипу. Хоф је након тога дисањем вољно стимулисао имуни систем да се избори са запаљенским процесом.
Током последњих десет година испоставило се да Хоф није једини поборник здравствене праксе дисања и наука је почела све више и више да истражује користи које различите методе дисања могу имати по нас. Данас знамо да многе од тих техника имају потврђене конкретне и, понекад готово невероватне ефекте на људски организам, али ова тема је и даље недовољно позната широј јавности.
– Управо ту ступа на сцену књига „Дах“ америчког аутора Џејмса Нестора. Једна од првих и свакако најпопуларнија књига на ову тему, она је производ десетогодишњег истраживања аутора који је и сам имао бројне проблеме проузроковане лошим дисањем. Током тог периода Нестор је ступио у контакт не само са људима који су се практично бавили дисањем – од учитеља јоге, преко рониоца на дах, до учитеља методе Вима Хофа – већ и са бројним научницима који су ефекте дисања почели да проучавају у лабораторијама. Комбинујући сва та искуства Нестор је дао јединствен пресек познатих метода дисања и њихових научно потврђених исхода по психофизичко здравље. Почевши од кратког пресека самог процеса дисања, преко погубних ефеката које са собом носе дисање на уста и конзумација претерано мекане хране (која не дозвољава правилан развој вилице и самим тим и дисајних путева), Нестор истражује све аспекте дисања и објашњава какве ефекте имају споро, а какво брзо, дубоко или интервалско дисање.
Такође наводи бројна истраживања која су доказала важност дисања. А једно од највише изненађујућих открића, из научне студије изведене током тридесет година прошлог века, на више од пет хиљада испитаника, јесте то да је најбољи индикатор за дуг и здрав живот заправо капацитет наших плућа?
– Кроз целу књигу аутор наводи и конкретна решења за неке од најчешћих бољки, било да је у питању хркање и ноћна апнеја, прекомерна анксиозност и напади панике, повишен крвни притисак или пулс, па чак и оптимистичне индикације да се ефекти неких аутоимуних поремећаја могу ублажити пажљиво одабраним вежбама. Наравно, треба имати на уму и да као и било који други вид тренинга, постоји опасност од нежељених ефеката уколико се не води рачуна. Неке вежбе се могу радити свакодневно, а неке треба примењивати умерено и само ако нису контраиндиковане са одређеним здравственим стањима. Свака има неку корист, али им треба приступити с пажњом и, уколико здравље тако налаже, уз надзор лекара.
Једна од сјајних ствари у вези са дисањем коју Нестор истиче јесте то што га можемо вежбати кад год и где год да се налазимо.
– Дах је увек са нама, и док постоје технике које не треба вежбати у јавности (не само зато што бисмо привукли зачуђене погледе, већ и зато што је препоручљиво да се раде у лежећем положају), постоје и оне благе и неприметне вежбе које можемо радити и у шетњи или док чекамо у реду на каси. На пример једна од таквих вежби је и тзв. „дисање у кутији“. Ова вежба може да нас смири и фокусира, а састоји се од тога да бројимо до четири током сваке фазе дисања: удах до 4, па задржимо дах до 4, затим следи издах, па још једна пауза. Цео циклус можемо поновити колико год пута желимо. Ова књига читаоцима може да пружи значајан увид у то како и зашто дисање утиче на њихово генерално здравље, и како могу да побољшају квалитет свог живота.
У последње време смо сведоци тога да вежбе дисања превазилазе оквире малог броја посвећених вежбача јоге или ћигонга и налазе своју примену у бројним другим пољима, од предузетника који траже начине да побољшају фокус како би ефикасније радили, до специјалних војних јединица попут америчких Морнаричких фока које користе већ поменуто дисање у кутији како би одржали смиреност у изузетно стресним ситуацијама.
– Дисање је нешто што нам је свима неопходно за живот, али сада знамо да га можемо и побољшати, и да једноставним вежбама можемо значајно да повећамо сопствено здравље и квалитет живота.
Припремила Б. Ковачевић