Када дочекује госте, премијерка Бангладеша Хасина Вазед изгледа као да лебди у соби за пријеме своје службене резиденције умотана у луксузни свилени хинду сари. Са 76 година она је политички феномен коај води успон ове нације са 170 милиона становника од произвођача јуте до азијско-пацифичке економије која се најбрже развија током протекле деценије.
На функцији је од 2009. године, након ранијег мандата од 1996. до 2001. Она је жена са најдужим стажем на челу владе у свету пошто је већ освојила више избора од Маргарет Тачер или Индире Ганди. Хасина је одлучна да продужи свој мандат на изборима у јануару. „Уверена сам да су моји људи уз мене“, рекла је у интервјуу за магазин Тајм. „Они су моја главна снага.”
Хасина је доживела чак 19 атентата. Последњих месеци, присталице главне опозиционе Националистичке партије сукобиле су се са безбедносним снагама, што је довело до хапшења, запаљених полицијских возила и јавних аутобуса, а неколико људи је убијено. Националистичка партија је обећала да ће бојкотовати изборе као и 2014. и 2018. осим ако Хасина не преда власт прелазној влади која ће водити и контролисати изборе.
Њен противник Каледа Зиа, двострука бивша премијерка и лидер Националистичке партије, седи тешко болесна у кућном притвору због сумњивих оптужби за корупцију. У међувремену, чланови Националистичке партије су погођени са невероватних четири милиона правних случајева, док се независни новинари и цивилно друштво такође жале на неслободу медија и узнемиравање. Критичари кажу да је јануарско гласање по важности за нацију једнако крунисању у Уједињеном Краљевству, а да би Хасина, уколико добије изборе, могла да се окарактерише као диктатор који не жели да преда власт. „Владајућа партија контролише сву државну машинерију, било да се ради о државним институцијама и правосуђу”, каже генерални секретар Националистичке партије Мирза Аламгир, који је оптужен за 93 случаја, укључујући вандализам и убиство. У затвору је био чак девет пута.
Бангладеш је важна држава јер даје највећи појединачни допринос мировним снагама Уједињених нација и редовно се придружује вежбама са америчком индо-пацифичком војском. Његова дијаспора је својствена пословним и уметничким заједницама широм Азије, Европе и Америке. Сједињене Државе су највећи извор страних директних инвестиција, а извоз из Бангладеша је огроман. И као један од ретких светских лидера уемаља у развоју који је (иако са закашњењем) осудио инвазију Владимира Путина на Украјину, Хасина се показала корисном за Запад, између осталог и зато што је примила око милион избеглица из суседног Мјанмара.
Без обзира на то, Вашингтон је забринут због скретања Бангладеша ка деспотизму. Хасина није позвана на последња два скупа Самита за демократију чији су домаћини били Сједињене Државе. Као одговор, Хасина је у Парламенту рекла да САД „покушавају да елиминишу демократију“ тако што спроводе њено свргавање. Упитан о њеним наводима, амерички амбасадор у Бангладешу инсистирао је на томе да је Вашингтон „скрупулозан у томе што не инсистира на којој ће страни бити у Бангладешу“. Али у време када САД очајнички желе да се супротставе растућем регионалном утицају Кине на сваком кораку, оштрина америчке званичне политике у Бангладешу је све попустљивија. „Чини се да су САД учиниле Бангладеш пробним случајем за своју политику промоције демократије у иностранству“, каже Мајкл Кугелман, директор Јужноазијског института у Вилсон центру, у Вашингтону.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању