Стање у земљи и свету, односно криза и низ стресогених догађаја, веома утичу на децу јер за последицу често имају агресивност, анксиозност или апатију. С друге стране, све то ствара страхове код родитеља у погледу егзистенције и будућности деце, па се веома често финансијска сигурност издваја као приоритет у образовању. Због тога је већина малишана навикнута углавном на питања о оценама, од контролног до писменог, а одрасли их упућују да се спремају за школе које ће им донети добро плаћене каријере. Са једне стране, то је врло оправдано. Са друге, питања о емоционалном стању детета, од најпростијег „како си данас, јел се нешто десило, лепо, ружно…?” веома ретко се помињу. Исто је и са разговорима, на тему беса, љутње код детета, неке забринутости или ситуација које их узнемиравају или стварају нелагоду. А онда ако дете не испуни очекивања, много лакше се одређују казне, које никако не мотивишу децу, напротив.
– Када бих могла да се вратим у доба када сам била тинејџерка, сигурна сам да би ми одрастање било много лакше да ми је тада неко појаснио моје мисли, дилеме, унутрашње увиде, емоције и подсвесне тежње поготово кад сам била основној школи. Иако могу рећи да сам имала срећно детињство, мој лични развој би сигурно трајао краће и лакше да ме је неко од малена учио и усмеравао који су то начини и вештине које су мени као детету потребни да се лакше снађем у тој животној фази. У неким земљама то је област којој се даје на важности још од предшколског узраста па данас те земље бележе најсрећније људе на свету. Мајка сам две тинејџерке и све што као родитељ желим њима, а желим им да буду способне, сналажљиве, сигурне у себе и срећне, преточила сам у програме за децу. Подстицај деци у пубертету, информисање, оснаживање кроз учење животних вештина, мотивисање деце да стварају и да искористе своје таленте до нивоа који ће им пробудити креативност и потенцијале јесу основна идеја „Цицерон“ центра за децу, каже за „Илустровану Политику“ Наташа Митровић, његов оснивач.
Ако питате родитеље шта је њима најважније када су деца у питању, добићете различите одговоре, зависно од вредносних норми, животних околности, социјалног статуса, њихових уверења и приоритета. Ипак, већина би се сложила да је срећа њихове деце њима најважнија ствар, али и највећа брига. Сви желимо да видимо своје наследнике као успешне, срећне, испуњене, задовољне. А када су деца срећна, имају веће шансе да изграде позитивне односе а када имају боље односе онда се боље сналазе у школи и у друштву и лакше превазилазе промене и изазове на које наилазе. То је мисија „Цицерона“. Да кроз рад са децом, пружају индиректно подршку и родитељима, јачајући знање и самопоуздање најмлађих. Децу освешћују да њихов успех и срећа нису међусобно искључиви и да за срећу није довољно само стечено знање у школи већ промишљање, критичко анализирање, доношење правих одлука али и управљање емоцијама, саосећајност и прихватање различитости без критиковања. Обликовање ових знања и вештина кроз психолошке, креативне и психодрамске радионице на којима развијају емоционалну, социјалну, финансијску и медијску интелигенцију јесте суштина програма који реализује „Цицерон“.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању