Доли Партон је често говорила „не“ чим је постала неко у свету музике и себи то могла да приушти. Није се двоумила око тога. Рекла је „не“ Елвису Прислију када је желео да сними њену песму „Увек ћу те волети“.
„Хвала Богу да му нисам дала песму, јер би све паре отишле у руке његовог грамзивог менаџера Тома Паркера. Овако сам је годинама касније дала дивној Витни Хјустон која је створила хит од те песме“, објашњава Доли.
Више пута је одбила да пева у паузи финала америчког фудбала, традиционално, већ деценијама најгледанијем телевизијском програму у САД. „То је велики спектакл, а ја никада нисам имала ту врсту музике и песама, нисам осећала да то могу“, каже певачица која је у каријери добила десет „Греми“ награда, а њене филмске музичке теме два пута су биле номиноване за „Оскара“.
Из прве је прошле године одбила да прими почаст и постане део Рокенрол куће славних, јер је она деценијама симбол једне другачије врсте музике. Кантри дива је то појаснила овако:“Хоће мене да ставе у Рокенрол кућу славних, а сјајни рокери попут Митлоуфа и многих других нису имали ту прилику! Не желим да узимам место некоме ко је деценијама и цео свој живот посветио рокенролу, док сам ја то исто чинила, али у кантри музици“. Челници Куће су јој објаснили ко је већ добио ову награду, да међу њима има и репера, поп звезда и свих оних који су утицали на популарну музику у свету, а не само тврдих рокера. Доли је тада пристала, али се још није осећала сасвим угодно тим поводом.
-Мислила сам да то признање треба, ипак, некако да заслужим – смеје се певачица. – Онда сам схватила да је право време да то учиним:“Снимићу рок албума“! У 77. години постаћу рок-звезда!
Најпре је почела да снима песме по избору свог мужа Карла с којим је педесет година у браку. Певала их је на свој начин. Када је дошла до „Битлса“ и њиховог хита „Нека буде“ пало јој је на памет да је Пол Макартни, члан те легендарне ливерпулске четворке из шездесетих година, још жив и како би било лепо да и он гостује у снимању њене верзије његове песме. Пол Макартни је одмах пристао. Тек када су завршили снимање, Доли се сетила да је још један „Битлс“ жив – бубњар Ринго Стар! Позвала је и њега. И поново симила песму са обојицом. Почела је да зове остале хероје рокенрола, музике коју њен муж обожава.
Божја створења
Овог пута жени која је толико пута у каријери другима рекла „не“ такав одговор није добила од иједне особе коју је замолила да јој помогне око албума. Сви су прихватили са радошћу да раде са Доли, а она није ни приметила да је снимила већ тридесет дуета са рокерима или песама на којима свирају прави рокери. Много више од потребног за један албум. Продуцент јој је тада рекао да је претерала, да једном мора да стане са снимањем и да неких песама мора да се одрекне. „То нисам могла, јер су ми све драге“, каже Доли. „Знала сам да никада више нећу снимити рок албум на који бих могла да их ставим и зато сам одлучила да уместо једног албума објавим дупли“
Тако на плочи можемо да чујемо како Партонова пева са неким од највећих звезда рок музике некада и сада, а неке су јој музичка пратња. Видимо имена као што су Пол Макартни, Ринго Стар, Елтон Џон, Стиви Никс, Стинг, Кид Рок, Џоан Џет, Стивен Тајлер, Деби Хари, Мајли Сајрус, Пинк, Лизо, Мик Флитвуд… а само неколико које је желела нису међу њима, не зато што они нису хтели већ што су им се обавезе превише преклапале, што су и они снимали своје нове албуме у исто време, а Доли је такође била у цајтноту и није могла да их чека. То су Лајонел Ричи, Шер и Мик Џегер.
Певачица признаје да је осећала велику одговорност према тим музичарима и њиховим песмама а за поједине неки критичари чак тврде да су боље од оригинала! Рецимо „Видим светло“ Џона Фогертија. То је зато што Доли Партон воли да види светло свуда око себе и добро у људима. Верује, каже, „да смо сви Божја створења и да свако од нас у себи има помало Божје светлости, само што неки не дозвољавају да она засија. Мени то не смета, јер ако ту светлост код некога не видим одмах, ја настављам да је тражим и тако приступам свакоме“.
Исто је и са нумером „Слободна птица“ састава „Линард Скинард“. Одмах помислите као да је глас ове жене створен за ту песму, посебно уколико знате њену животну причу сиромашне девојчице из забити Тенесија која је упркос свим сумњама и подсмесима околине успела да постане кантри-звезда са милионима продатих плоча. И да траје деценијама.
Увек је била свесна свог атрактивног изгледа који је обликовала према жени из оближњег градића порред кога су живели. Та дама је носила високе потпетице и уске сукње, користила црвени кармин, имала дуге нокте лакиране у црвену боју. Кад год би одлазила у град Доли се трудила да је угледа на улици:
-За мене је била прелепа. Кад год би је неко назвао смећем, одговорила бих да ћу ја бити таква кад порастем! Одрасла сам у конзервативном месту, у цркви која је умела и да се окрене против својих верника, што се мени дешавало. Црква је много тога критиковала, осуђивала и проглашавала за грех. Говорили су да сам ђубре, курва, да ћу да идем у пакао и све само зато што сам се облачила како сам волела, зато што сам била другачија од осталих. У себи сам знала колико је моја различитост била чиста и невина и баш због тога сам за том невиношћу и светлошћу увек трагала у другим људима. Бог ме је благословио да ми је увек у живот слао добре људе и окруживао њима.
Деда је тукао
Долин деда је био свештеник, а отац земљорадник и мрзели су начин на који се облачи њихова унука односно ћерка. Деда је умео да је удари због тога.
-Али била сам спремна да платим сваку цену како бих била оно што јесам – сећа се певачица. – Била сам веома осетљива у том узрасту и нисам подносила дисциплину и строга правила која су силом примењивали. То је повређивало моју душу. О томе сам написала и песму „Жртвовање“.
Дуго година је Долин изглед – мајушна жена великих груди у дречавим костимима и са огромном плавом косом и вештачким трепавицама – био предмет вицева. Она је увек, тврди, мислила да изгледа најбоље баш у ономе што је обукла.
-Понекад је то заиста ишло у моју корист, а некад против мене – сада сагледава певачица. – Требало је године да прођу како би људи у овом послу почели да ме схватају озбиљно, али нисам хтела да се мењам. Мислила сам: ако имам таленат, он ће на крају победити.
Гледала је жене у својој околини и није желела да буде таква – измучена домаћица која се целог живота бавила децом. Њена мајка је родила дванаесторо деце до своје 35. године.
-Моја мајка и тетке, све су биле такве, одгајане да буду добре мајке и домаћице, али ја сам осећала да мени Бог није наменио такву судбину, јер неко мора и да забавља такве људе попут жена у мојој фамилији, да пише песме о њима и да их пева. Ја могу да напишем песму о кући пуној деце, о мужу кога жена вара, иако ја то нисам никада учинила. Али, знам како је то, видела сам, била у близини и ништа на овом свету ми није непознато, не постоји нешто што не разумем.
Креативност и духовност је наследила од мајке, а од оца радну етику и мозак за посао.
-Волим да мислим како сам наследила само најбоље особине маме и тате и да сам због тога постала и пословна жена, а не само певачица.
Њена пословна империја је вредна петсто милиона долара, а она укључује забавни парк Доливуд, као и сталне приходе од снимљених више од хиљаду песама које је она написала, већину отпевала, а неке је и продала другим извођачима. Позната је и по добротворном раду и прилозима које даје за оно у шта верује. Пре три године је донирала милион долара за истраживање вакцине против ковида. Сада више не иде на турнеје, али и даље пише, компонује, снима, пева.
-Песме пишем од седме године и од тада се трудим да увек уз себе имам оловку и нешто по лему могу да пишем, омот од жваке, салвету у ресторану, било шта, јер никада не знам када ће ми доћи нека идеја. Не волим да губим идеје, посебно што се оне никада не врате. Сигурна сам да сам многе изгубила када поред себе нисам имала папир и оловку.
Уме са мушкарцима
Данас је тешко замислити време у коме је Доли Партон почињала каријеру, али било је тој младој дами јако тешко да се избори за своје место у области којом владају мушкарци. На састанцима су се према њој понашали или охоло или са ниподаштавањем.Одрастајући уз браћу и стричеве, Доли је научила да маневрише међу мушкарцима.
-Никада нисам спавала са неким како бих напредовала у послу јер за мене такав чин није вредан резултата и обично на дуге стазе нема никакв ефекат. Умели су мушкарци да буду навалентни и према мени, али увек сам знала како да мушкарца стваим на своје место, а да се он не осећа лоше због тога. Ако то не упали… па… прилично сам мишићава и јака и знам како да ударим или одгурнем напасника. Тукла сам се само као јако млада, док сам живела на селу. Касније сам научила и како да одем са лица места пре него што дође до непријатне ситуације, мада ми је жао жена које то не умеју јер мушкарци понекад умеју да буду јако агресивни.
Иако многе речи које изговара или ствари које је у каријери радила упућују да би Доли могла да буде феминисткиња, она одбија да себе уврста међу њих. Објашњава и зашто:
-Мислим да те речи, ствари и титуле јесу само конотација, а не суштина. Када помислим на феминисткиње, ја мислим о женама које су против мушкараца, о женама које су патиле због њих и оне које због тога имају нешто да поруче. Ја јесам у потпуности за жене, за њихову равноправност у савком погледу, али се ту оне и ја разилазимо. Не мислим да само женама треба дати моћ већ свим људима, сви заслужују љубав и поштовање. Ако свој посао радите добро треба то да вам признају и да за то будете плаћени. Ако ме то чини феминисткињом, онда нека будем, али ја не волим да причам и дајем дефиниције, волим да радим и дајем пример.
У послу је то поштовање (и новац) Доли заслужила, али рано је у младости одлучила да се никада неће бавити политиком.
-Зашто бих се бавила политиком и тако изгубила половину публике која је за супротну страну? – пита се Партонова. – Видим то и у мојој породици, посебно последњих година са Трампом и Бајденом, као да више не можемо да имамо мирну породичну вечеру. Посебно ако људи и попију мало, онда за столом наступи жестока свађа. Многи су ухваћени у замку да ако си републиканац мораш да будеш овакав, а ако си демократа онда си онакав. Не дозвољава ти се да мало другачије мислиш. Имам пуно демократа и републиканаца међу мојим обожаваоцима и не желим да повредим или увредим било кога од њих, јер их све волим. Можда нисам толико добра хришћанка да мислим како сам ја толико добра па могу другима да судим. То је посао Бога, а не мене.
Њено одбијање да се више бави политиком није, каже, лажно, хипокритско зашта су је оптуживали и говорили да је и одбијање да се политички одреди само још једна њена пословна одлукаа.
-Ствар је да ја у свему видим обе стране. Мислим да људи могу да имају сасвим другачије ставове уколико отворе довољно своје очи да их виде и ум да то што виде прихвате. Али, многи не желе да промене своје ставове јер мисле да их то чини слабићима и држе се тога. По мени, то је глупо.
Зато многи Доли Партон виде као ујединитељку никада више подељене Америке. Она се смеје томе.
-Велика је то одговорност и ја себе тако не видим, нисам уопште толико добра. Често се шалим и кажем да ја уопште нисам присутна на часу. Само желим да будем пристојно људско биће, да користим своју љубав као оруђе., да очи, срце и уши уимам отворене, а уста затворена, осим кад певам и када знам да да не би било добро да се певачица меша у такве ствари.
Изгледа да мудрост стиже са годинама, неко би рекао.
-Како си старији боље видиш ствари, прошао си много тога и можда можеш да урадиш нешто што ниси умео десет, петнаест година раније. Ја лично немам такву жал за нечим што нисам испунила јер сам имала утисак да све што у животу радим, радим у право време.
Приредио Срђан Јокановић