Хипертензија или повишен крвни притисак, који је први фактор ризика срчаног (инфаркта миокарда) и можданог удара или шлога, погађа велики број људи на целој планети. Сматра се да од ње болује сваки четврта особа у свсету, а да у нашој земљи скоро 50 одсто одраслих има повишен горњи, доњи или оба крвна притиска.
Артеријска хипертензија представља трајно повишење крвног притиска које је дефинисано вредностима изнад 140/90 живиног стуба и то код особа без придружених болести као што су дијабетес, болести бубрега и слично. Постоје и различити степени повишеног крвног притиска, па су за одређене болести, као што је дијабетес, важне ниже вредности, где се крвни притисак од 130/80 сматра повишеним. Симптоми артеријске хипертензије могу остати непримећени али оно што може да укаже да је потребно контролисати крвни притисак је главобоља, вртоглавица, зујање у ушима или тинитус, осећај тежине у грудима, замарање и слаба толеранција на напор, кратак дах и сметње вида.
Дијагноза се поставља на основу мерења крвног притиска и помоћу холтера који се носи 24 часа, а којим се уједно врши и процена ефикасности терапије. Оно што је заједничко за сва повишења је да хипертензија оштећује крвне судове, а самим тим срце, мозак и све остале органе због чега се саветује редовно мерење крвног притиска. Након дијагнозе хипертензије потребно је консултовати се са лекаром о почетку лечења.
На снову узрока настанка хипертензија је подељена у две групе: есенцијалну и секундарну. За примарну или есенцијалну хипертензију, која се дијагностикује у чак 95 одсто свих случајева трајно повишеног крвног притиска, карактеристично је да није познат узрок настака. Сматра се да је у питању деловање више факора, а најчешће се јавља у породицама где је већ постојала хипертензија, код гојазних и физички неактивних људи, код особа које уносе више соли у организам, код пушача и оних који су изложени хроничном стресу.
За разлику од есенцијалне, код секундарне хипертензије је узрок повишеног притиска познат, а најчешће су у питању обољења бубрега и надбубрега, штитасте жлезде, хипофизе или употреба таблета за контрацепцију.
Есенцијална хипертензија најчешће захтева сталну примену лекова и редовне контроле, док се секундарна лечи елиминисањем узрока који су довели до повишеног притиска.
Поред инфаркта и шлога, хипертензија је најзначајнији фактор ризика за низ кардиоваскуларних обољења и стања која могу имати фаталан исход. Повишење горњег крвног притиска за сваких 20 mmHg удвостручује шансе за настанак нежељених стања попут срчане слабости, изненадне срчане смрти и шлога, због чега је веома важно рано препознавање знакова хипертензије чак и када су у питању мања одступања од нормале, као и њено адекватно лечење.
Припремила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању