POSLE SUECKE KRIZE
Novi svetski koridori

Gigantski brod “Ever Given” je blokirao Suecki kanal kojim je tokom 2020. prošlo 1,17 miliona tona tereta – oko 12 procenata ukupne svetske trgovine morima. Dok brod sa 20.000 kontejnera nije oslobođen, 422 broda su čekala na obe strane kanala, uz dnevnu štetu čije procene idu od šest do 10 milijardi dolara.

Udes na brodskom prolazu na jug prema Indijskom okeanu i na sever prema Evropi i SAD-u je jasno upozorenje na ranjivost međunarodne trgovine. Zato poslovni ljudi razmišljaju o alternativnim putevima, pomorskim i kopnenim.

Jedina stvarna zamena tranzitu kroz Suecki kanal za sada je put oko Rta dobre nade na južnom rogu Afrike. No, ta ruta je za skoro 10.000 kilometara duža, podrazumeva sedmicu ili dve dodatnog putovanja, veću potrošnju goriva i znatno povećanje cena pošiljki. Takođe, porasla bi potražnja za ultra velikim prevoznicima sirovina.

Rt dobre nade je i potencijalno opasnije putovanje. Piraterija je posebno bila velika briga za operatere trgovačkih brodova poslednjih godina, prvo kod obala Somalije, a skorije i u Gvinejskom zalivu.

Neizbežno je da će suočene sa takvim okolnostima, brodske i teretne kompanije tražiti jeftinije, manje rizične i delotvornije rute. Pogotovo što se pojavljuju nove mogućnosti.

Kina je u okviru Inicijative Pojas i put (IPP), uložila mnogo napora i sredstava u pokretanje više železničkih linija ka Evropi. Novi teretni vozovi omogućavaju direktno dopremanje roba iz gradova u Kini preko Evroazije sve do Londona i Portugalije.

Postoje dve glavne arterije IPP; ona koja preko Kazahstana i Rusije stiže do Evrope i grana se u pojedinačne zemlje. Druga prelazi Kazahstan, prolazi kroz Tursku, proteže se preko Balkana i završava u Pragu. Obe rute su drastično smanjile vreme isporuke robe širom kontinenta.

Kinesko-evropski teretni vozovi su ekonomičniji i efektivniji u poređenju sa vazdušnim ili morskim transportom. Kineski stručnjaci procenjuju da prevoz morem traje 40-tak dana, više nego dvostruko duže od železničkog transporta. Istovremeno je ovaj drugi upola jeftiniji od avionskog.

Posle višegodišnjeg meteorskog rasta, iz Pekinga su naveli da je tokom 2020, i kao rezultat pandemije kovidom 19, rekordnih preko 12.000 teretnih vozova prevozilo kontejnere između Kine i Evrope. U proseku 100 kontejnera po vozu iznosi 1,2 miliona kontejnera godišnje.

Iran, Indija i Rusija već dve decenije rade na Transportnom koridoru Sever-Jug (TKSJ), koji bi duž 7.200 kilometara kombinovao brodske i železničke puteve povezujući zapadnu obalu Indije preko Indijskog okeana sa Zalivom, Iranom i Kaspijskim morem, a potom Rusijom i Evropom. Iranski zvaničnici tvrde da je Koridor Sever-Jug odlična opcija jer smanjuje vreme putovanja na 20 dana uz uštede do 30 posto.

Ruski i iranski mediji izveštavaju da su u toku ozbiljni razgovori i o izgradnji transiranskog kanala koji bi se protezao od Zaliva do Kaspijskog mora. Takav plan se prvi put pojavio krajem 19. veka kada su ambiciozni ruski inženjeri projektovali plovni kanal, koji bi Moskvi ponudio kraći put do Indijskog okeana, zaobilazeći turske moreuze i egipatski Suecki kanal. Međutim, političke krize i revolucije u Rusiji i Iranu su tu zamisao do sada držale zamrznutom.

 

Piše Borislav KORKODELOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju