Када булдожери ударе на нешто што је некоме свето, емоције и реакције су неизбежне. Чак и када се то чини редовно, плански, договорено и са најбољим намерама. Овај пут моћне машине у историју шаљу Камп ноу, највећи стадион у Европи. Иако ће на темељима старог да никне нови дом ФК Барселоне, многи се слажу да са нестанком грађевине одлази и део историје истоименог града.
Две милијарде евра ће да кошта то ново здање. Шта све може да се уради са толико пара, није тешко претпоставити. Велики су то новци. Са њима може да се уради много тога, у овом случају једна модерна и функционална грађевина. Па ипак, ни то није утишало емосије код оних који су деценијама пролазили капије да бодре своју Барсу. Ни код тих навијача, али ни код актера-фудбалера, као и актуелних и бивших и чланова управе. Многи од њих долазили су ових дана да гледају како нестаје један од симбола града. Неки ни сузе нису крили.
У септембру ове године, тачније 24, стадион би напунио 66 година. Неколико критичара, озбиљних људи, имало је и примедбу на почетак рушења. Кажу, можда је требало да се дозволи клубу да прослави тај рођендан стадиона, па да се онда отпочне са радовима. Но, велики су то планови, озбиљне акције, још озбиљнији новци, па одлагање није долазило у обзир. А и они који су кренули сада у акцију имају неки датум у глави и на њега се позивају. Према плану, играчи популарне Барсе вратиће се на нови стадион на 125. годишњицу клуба, 29. новембра 2024. То је према плану, мада има оних који мисле да ће тај рок да буде пробијен, јер је реч о озбиљним и обимним радовима.
Био је то за оно време, половина двадесетог века, велики подухват и визионарски пројекат. Година 1954. Популарност клуба расте, стадион као да се смањује. Не смањује се, свакако, него је све више оних који остају ван капија, јер унутра места није било довољно. И, одлука је пала. Граду и клубу треба нов, већи стадион.
Као и данас што се чини, и тада је старо здање отишло у историју. Почела је градња велелепног стадиона, куће фудбала какву нема Европа. Било је и тада оних који су одмахивали главом, симњичаво вртели, а таквих увек буде, али челници града нису одустајали. Саградиће нешто чему ће се дивити не само град, не само држава, већ свет. И, после три године, 24. семпебмба 1957 Камп ноу је свечано отворен.
Ову интервенцију данас неко назива и реновирањем. Мада, на сајту Клуба пише да је од отварања до 2018. године стадион три пута реновиран. Заправо, реновиран је 1994. и 2008, а 1982. је проширен за светско првенство и тада је имао капацитет 120.000 гледалаца. Но, због безбедности Уефа је тражила од клуба да смањи капацитет што је и учињено и тада је имао донедавних 98.000.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању