Пре узаног канала на семафору црвено светло. Зауставило се неколико аутомобила. Чекају зелено, па да преко узаног мостића прођу кроз озидану капију, лучно засведену, и уђу у јединствен градић на свету. Његово име је Палманова и налази се у североисточном делу Италије, у округу Удине, на пола пута од Трста до Венеције.
Зелено је и аутомобили крећу. Лагано, јер и преко мостића, а и кроз капију једва може да се провуче возило. Само путничко. Габаритни тамо не могу. Ко је први пут у овом месту најбоље је да аутомобил остави пре капије, где постоји шљунковито проширење на коме може да се паркира возило.
Шта је Палманова? За више од деведесет одсто оних који су чули овај назив, то је место где се добро шопингује. Чак и када се укуца име на интернету, излази та информација. И туристичке агенције, које организују излете у овај део Италије, у Палманови планирају паузу да туристи могу да шопингују. О граду ни речи.
Шопинг центар јесте велики и један је од највећих у Италији. У једној од продавница, где се продаје маркирана гардероба, ради Мира из Смедерева. Она и супруг су пре десетак година дошли у Италију привремено, и још су ту.
– Веровали или не никада нисам била у том градићу иако је одавде удаљен само два-три километра – искрена је Мира. – Кажу да је лепо. Овде сви који дођу чине то због шопинга. Наш тржни центар је познат, види се са аутопута, лако се долази, а у град мислим да мало ко од купаца оде.
Звучало је нестварно, али, на жалост, истинито. Шопинг центар Палманова је потиснуо градић који је цео „жива историја“. И то не било каква. Палманова је постао синоним за шопинг, а не име града који свет задивљује.
– Јесте ли први пут овде? – шармантно италијански, а на енглеском, обрати се господин за суседним столом у пицерији „Два делфина“. – О, Србија, Београд! Био сам два пута. Имао сам доброг друга у Београду.
Осамдесет година рече да има, ту живи, а у кафићу је, како би то ми рекли у шали, постао инвентар. Седи, убија време, мења столове, мада има свој стални. Са комшијама размени нове вести из града, а када наиђу туристи воли да дозна одакле су.
Времена уз тамањење изврсне пице је било на претек да се сазнају детаљи о граду, јер је италијански специјалитет био огроман. Две пице су заузеле читав сто. А једна од забележених прича иде овако: „За Палманову многи кажу да је град са најсавршенијим обликом на свету. Основан је 1593. у спомен на 22. годишњицу победе Млетачке Републике над Османским царством, а изграђен је како би се Венеција одбранила од евентуалних напада непријатеља. Истраживачи средњег века Европе кажу да је Палманова била највеће утврђење у Европи у то време. Имала је три улаза: Удине, Аквилеја и Чивидале дел Фријули и осамнаест радијалних главних улица. Да, главних. Јер овде је све морало да буде исто. Оне су доводиле директно до центра града где је био смештен Велики трг, а у центру се налазила и Палате Проведиторе…“
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању