За све производе са тезге гарантовала је да су њени. Млади и преврели бели сир и неколико врста качкаваља. Из села је Сукова, недалеко од Пирота ка Димитровграду, имају фарму, а син завршава у Београду ветерину и враћа се у родни крај да се придружи породичном бизнису.
– И сада он помаже, али само када има времена – додаје док из велике посуде вади кришке и мери наручени сир. – Овде на пијаци готово да нема накупаца. Углавном су на тезгама домаћи производи, а има и оних који нуде шумске плодове. Неће овде нико да вас превари, слаже, оно што вам каже да јесте, то је тако.
Тако и би на пијаци за коју упућени кажу да је једна од најбољих у Србији. Баш због тога што је у понуди све домаће. Нема увозне робе ни препродаваца. И плодове које сакупљају и беру на Старој планини и обронцима нуде ови вредни људи.
– Добри су домаћини Пироћанци – наставља власница тезге. – Само ми реците шта желите да купите и ја ћу да вам кажем ко у данашњој понуди има најквалитетнију робу. Није сваке суботе исто. Неко донесе паприку, па га следећег викенда нема. Имао мало, продао.
На тој пијаци, као и на неколико места у граду, може да се осети и доживи тај стари Пирот. Град заната, домаће радиности, историје.
А историја почиње безмало у центру града. Код кружног тока је Кале, парк који је уређен пре десетак године. Он је нека врста предворја чувене Пиротске тврђаве, или Момчиловог града, како још зову ово утврђење. Посетиоце на почетку парка дочекује стуб који сведочи о далекој историји града. Реч је о римском миљоказу који је у априлу ове године овде постављен. Миљокази су заправо путокази који су у античко време постављани поред римских путева. Постављани су на размаку од једне миље (мање од једног и по километра, прим. аут) и обавештавали су путнике о томе колико су далеко од жељене дестинације. Овај је пронађен на локалитету Војнеговачка бара.
Иза миљоказа је необичан споменик. Ту је према плану требало да осване фонтана, али се од тога одустало, па је постављена скулптура Јабучила, коња војводе Момчила. Митски коњ Јабучило, након Шарца Марка Краљевића, најпознатији је коњ српских јунака у причама и песмама где је описан као једини коњ са крилима. Рад је Зорана Мојсилова, светски признатог уметника пореклом из пиротског краја који већ годинама живи и ствара у Америци.
А зашто Јабучило? Па због Момчила, јер ово је његов град. Подигао га је Војвода Момчило за време владавине кнеза Лазара на овим просторима. Током прве половине 15. века налазио се на простору српско-османлијских сукоба, тако да се повремено налазио у поседу српских деспота Стефана и Ђурђа, након чега је трајно прикључен Отоманској империји. И све до половине прошлог века био је у војној употреби.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању