Potpećka pećina – ponornice vekovima stvarale lepotu

Negde na polovini puta između Užica i Požege nalazi se bela limena tabla na kojoj piše „Dobro došli u turis-tičko selo Zlakusa“. Odmah kad se skrene sa puta, na nekih stotinak metara, prelazi se mostić na čijim su ogradama ćupovi izrađeni rukama vred-nih zlakuskih domaćina. Metar po metar, ćup po ćup i Zlakusa je pred vama. Ali nije ovo priča o Zlakusi i grnčariji koju njeni meštani izrađuju baš kao što se i pre tri veka radilo, po čemu su poznati u celoj zemlji, već o prirodnoj lepoti u njenoj neposrednoj blizini. Nastavljamo zato dalje, istim tim putem, doduše malo lošijim, i idemo prema selu Potpeć i Potpećkoj pećini. Uzak i za automobile a kamoli za mini bus, rupa do rupe, zreo za Ponornice vekovima stvarale lePotuNa petnaestak kilometara od Užica, iza već poznatih Zlakusa nalazi se selo Potpeć, raspoređeno neposredno oko ulaska u ovu istoimenu velelepnu pećinu. Omaleno, ali lepo i mirno selo sa 483 stanovnika koje odbija da zamre. U njemu mladi ostaju, što zbog pećine i seoskog turzima, što zbog pastrmke koju uzgajaju u dvadesetak ribnjaka načičkanih duž toka reke Petnice. Posetili smo ih nedavno i uživali u prirodnim lepotama i gostoprimstvurenoviranje put se završava ispred tri bele kuće, jednog potoka, i toaleta koji ne radi, a trebalo bi. Na parkingu, čim izađete dočeka nas Dobrila, nasmejana, brza na rečima, hitra, spretna u rukama. Već na prvi pogled vidimo da je život nije mazio, saznajemo da je doživela brojne nesreće, ali da je rad i prodaja svojih proizvoda posetiocima, u dolini pod pećinom, drže u životu. To, i dru-ženje sa članicama udruženja žena sa kojima ponegde otputuje. U selu, naime, postoji i aktiv žena čije se rukotvorine i proizvodi prodaju ispred ulaska u pećinu i na parkingu u hladu šljive, na drvenim klupama.

Nastavak pročitajte u broju 3162.